Alchajmerova bolest pogađa uglavnom starije stanovništvo, kojeg na planeti zbog kvalitetnijih uslova života ima sve više. Preciznih podataka o broju obolelih nema, ali se procenjuje da ih je u svetu oko 36 miliona, s tim što na svakih sedam sekundi oboli po jedna osoba.

Broj obolelih se na svakih 20 godina udvostručuje, a stručnjaci procenjuju da će ih do 2050. godine biti čak 116 miliona! Šta sve karakteriše ovo neizlečivo oboljenje i kako ga prepoznati, za čitaoce "Života plus" objašnjava psiholog Vladimir Ćurčić, iz novosadskog Udruženja građana Alchajmer, jedinom ovakve vrste u Srbiji.

- Alchajmerova bolest je progresivno neurološko oboljenje, koje dugoročno dovodi do laganog propadanja mozga. U takvim okolnostima kod obolelog se javlja problem sa pamćenjem, svakodnevnim funkcionisanjem i ponašanjem. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 65 ili 70 godina, mada su zabeleženi slučajevi i kod mlađih osoba. Poražavajuća činjenica je da od 200 hiljada obolelih u Srbiji, koliko se procenjuje da ih ima, tek jedna trećina zatraži lekarsku pomoć, dok samo četiri procenta uzima terapiju. To je zato što se kod nas Alchajmerova bolest dijagnostikuje tek u kasnoj fazi, a za efikasnost terapije veoma je važno njeno rano prepoznavanje. Dešava se vrlo često da se ispoljeni simptomi poistovećuju sa promenama tipičnim za fiziološko starenje.

* Koji su simptomi Alchajmerove bolesti?

- Simptomi bolesti javljaju se postepeno, gotovo neprimetno, zbog čega ni oboleli, niti njegova porodica nisu u stanju da odrede kada je tačno počela. U ranoj fazi osoba počinje da zaboravlja svakodnevne, relativno nebitne činjenice. Primera radi, nije u stanju da se seti retko spominjanih imena ljudi ili retko upotrebljavanih reči... Međutim, nedugo zatim, počinje da zaboravlja i dogovore i obaveze, kao i važne aktivnosti iz svakodnevnog života. Zaboravlja, recimo, da isključi šporet, struju, zatvori slavinu... U tom trenutku već postaje zavisan od tuđe pomoći, mada okolina nije uvek u stanju to da prepozna. Tipično za bolest je i to da oboleli gubi sposobnost pamćenja novonaučenih sadržaja, u odnosu na ranije naučene koje ostaju dugo sačuvane.

* Dakle, prvi simptomi su zaboravnost i blaga konfuzija?

- Upravo tako. U prvoj fazi bolesti oštećeno je sećanje na skorašnje događaje, dok je ranije očuvano, što stvara nesporazum kod obolelog i okoline. Oboleli ima problem da se seti nečijeg imena, naziva gradova i drugih pojmova. Nije u stanju da završi započetu rečenicu, i obično kaže da mu je "na vrh jezika". A otežano oamćenje novih informacija i jeste jedan od najčešćih početnih znakova Alchajmerove bolesti. Istovremeno, počinju da se javljaju problemi vezani za svakodnevno planiranje i obavljanje uobičajenih poslova. Ispoljavaju se i teškoće u govoru, čitanju i pisanju, gde oboleli zaboravljaju reči ili ih menja neadekvatnim ili nerazumljivim.

* Koji su još simptomi karakteristični?

- Ovakva osoba postaje dezorijentisana u vremenu i prostoru, odnosno ne zna datum, mesec, godinu, godišnje doba, datum svog rođenja, a nije u stanju ni da se snađe na poznatim mestima. Počinje da donosi pogrešne procene i odluke, postaje nekritična u pogledu novca, neadekvatno se oblači, odnosno neprilagođeno vremenskim prilikama i određenim prigodama. Ispoljava se i poremećaj apstraktnog mišljenja. To se vidi po tome što se ne snalazi u finansijama, korišćenju brojeva, kao i nerazumevanju pojmova ljubav, sreća, tuga, rođendan... Gubljenje stvari i optuživanje za krađu, takođe je tipično za obolele od Alchajmerove bolesti. Takva osoba sklanja stvari na neuobičajena mesta, zaboravlja gde ih je ostavila, a onda optužuje druge da su ih ukrali. Na promenu raspoloženja i ponašanja, gde "iz čista mira" osoba počne da plače i ispoljava bes, takođe treba obratiti pažnju, ukoliko su i drugi simptomi prisutni. Pogotovo ako je, uz to, još i konfuzna, prestrašena, sumnjičava i nepoverljiva. Za njih je karakteristično i da postaju pasivni, spavaju više nego što je uobičajeno, povlače se u sebe i postaju potišteni.

* Koliko je rano dijagnostikovanje važno za uspešno lečenje?

- Intenzivna istraživanja koja se sprovode poslednje dve decenije, ukazuju da je rana dijagnoza i pravovremeno lečenje ključ maksimalnog terapijskog učinka. Nažalost, u Srbiji se dijagnoza Alchajmerove bolesti uspostavlja kasno, u trenutku kada su onesposobljavajući simptomi jasni, a mentalne promene potpuno vidljive. Rano uspostavljanje dijagnoze ključno je radi pravovremenog započinjanja terapije, ali i edukovanja i uključivanja ukućana i rodbine u negu obolelih. Ovo je veoma važno jer oboleli nisu u stanju da vode samostalan život, a u kasnijim fazama bolesti potreban im je stalni nadzor. S obzirom na to da kod nas ne postoje odgovarajuće ustanove za smeštaj obolelih, ovakve osobe ostaju u porodičnom okruženju, uglavnom upućene na jednu osobu.

* Ko ih, zapravo, pazi?

- Iz dosadašnjeg iskustva u radu sa članovima porodice, u većini slučajeva negovatelj je bračni drug koji je, takođe, u poodmaklim godinama. Otežavajuća okolnost je i to što bolest traje od osam do dvanaest godina, što podrazumeva dugotrajnu negu. Obolela osoba je apsolutno zavisna, što osobi koja je neguje ne ostavlja mnogo prostora za druge aktivnosti. Bračni partner je i sam u godinama u kojima ga opterećuju brojne bolesti, sa smanjenom fizičkom sposobnošću. U dugim godinama nege ovih bolesnika, osoba koja o njima brine dovodi sebe u stanje iscrpljenosti, što je dalje neminovno vodi u bolest. Ovo je takođe vrlo ozbiljan problem na koji bi trebalo da reaguju odgovarajuće institucije.

* Postoji li ovde postoji odgovarajuća terapija za obolele od Alchajmerove bolesti i da li može da se poboljša način lečenja?

- Lek protiv Alchajmerove bolesti i drugih demencija ne postoji, ali mogu da se ublaže simptomi i uspori tok oboljenja. Osim toga, i većina postojećih lekova koji uspešno deluju na usporavanje simptoma zbog visoke cene nedostupni su svim pacijentima. Zbog toga se vrlo često dešava da porodica u cilju uštede samoinicijativno smanjuje doze, što je sa stručnog stanovišta neprihvatljivo. Takođe je nedopustiv i negativan stav jednog broja lekara prema antidementicima. Kroz višegodišnji rad sa dementnim osobama mogu sa sigurnošću reći da pacijenti koji redovno uzimaju terapiju pokazuju poboljšanje u ponašanju, raspoloženju, samostalnom obavljanju zadataka, što se pozitivno odražava na kvalitet njihovog života. Sa druge strane, terapijski nezbrinuti pacijenti teže se uključuju u svakodnevne aktivnosti, često pokazuju znake agresivnosti, uznemirenosti i veoma slabu koncentraciju, što prilično otežava njihovo socijalno funkcionisanje.

* Može li se u preventivnom smislu umanjiti mogućnost za oboljevanje od ove bolesti?

- Postoje dve grupe faktora rizika za nastanak bolesti. Jedna grupa su Faktori rizika na koje se ne može uticati, a obuhvataju starost, genetiku i poroodičnu istoriju. Grupa faktora rizika na koje se može delovati su stanje srca i krvnih sudova, način ishrane i života, prevencija povreda glave. U svakom slučaju, bitno je da se bolest što ranije prepozna i leči, a ne da se stvaraju predrasude i oboleli gura u socijalnu izolaciju, ostavljen samo brizi članova porodice. Istina, poželjno je da oboleli što duže ostane u krugu porodice, odnosno dve do momenta dok nega i briga o njemu ne izgube na kvalitetu.


BESPLATAN DNEVNI BORAVAK

Na teritoriji Republike Srbije aktivno deluje jedino Udruženje građana Alchajmer sa dnevnim boravkom u kome radi stručni tim. Dnevni boravak ovakvog tipa ne samo da je jedini u okruženju, već i u Evropi. U Srbiji postoje slični dnevni boravci, ali se u njima usluge plaćaju. Zahvaljujući Gradskoj upravi za socijalnu i dečiju zaštitu Novi Sad i volonterskom radu članova udruženja, Udruženje građana Alchajmer usluge dnevnog boravka pruža besplatno, kaže Ćurčić.


PUŠENJE POVEĆAVA RIZIK

Stariji pušači izloženi su većem riziku da obole od Alchajmerove bolesti za čak 79% u odnosu na nepušače, pokazala su istraživanja obavljena na londonskom Imperijal koledžu. Istraživači su ustanovili da aktivni pušači imaju veći rizik da obole i od drugih vrsta demencije, kao i od mentalnog propadanja vezanog za starenje.

Pušenje izaziva povećan rizik istovetno kao što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti oštećenjem krvnih sudova i smanjenjem protoka krvi, objasnila je dr Rut Piters, rukovodilac istraživačkog tima. Dobra vest u celoj priči je da bivši pušači nisu pod povećanim rizikom za oboljevanje, utvrdio je britanski tim stručnjaka.


UMEREN UNOS KOFEINA

Osobe koje imaju uredan život, samodisciplinovane su i pedantne, imaju manju mogućnost da u starosti obole od Alchajmerove bolesti, tvrde naučnici Univerziteta u Čikagu. Do ovog zaključka došli su posle istraživanja kojim je obuhvaćeno 1000 ispitanika, koji su bili podvrgnuti višegodišnjem istraživanju. Ispostavilo se da je samodisciplina vrlo važna za održavanje kognitivnih funkcija koje obuhvataju pamćenje, analize i koncentraciju, a koje se kod obolelih gube.

Sa druge strane naučnici sa Univerziteta u Severnoj Dakoti tvrde i da šoljica kafe dnevno može pomoći u prevenciji Alchajmerove bolesti. Umeren unos kofeina može da blokira štetne uticaje holesterola, što ima veze sa nastankom Alchajmerove bolesti. S obzirom na to da su istraživanja vršena u laboratorijskim uslovima, trebaće još vremena da se preciznije utvrdi kako to kofein “može da štiti mozak i da istovremeno ima značajnu ulogu u lečenju neuroloških poremećaja”, poručuju iz ove naučno istraživačke institucije.