Savršeno zdravi zubi i lep osmeh privilegija su retkih, iako se zdravlje zuba nameće kao imperativ i postalo je stvar opšte kulture. Zbog različitih zdravstvenih problema većina ima problema, ne samo sa zdravljem i očuvanjem zuba, već i sa desnima, a nekada i sa kompletnom usnom dupljom. O kvalitetu i zdravlju zuba, koji su jako važni za usitnjavanje hrane i dalje varenje, treba voditi računa od najranijeg detinjstva, tačnije od trenutka nicanja prvih mlečnih zuba.

Zbog čega je važno voditi računa o zubima i kakve probleme nebriga može da donese, za čitaoce "Života plus" objašnjava specijalista dečje i preventivne stomatologije prof. dr Mirjana Ivanović, iz Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

- Prvi zubi kod dece zahtevaju istovetnu ako ne i mnogo veću brigu u odnosu na zube odraslih. Pravilno održavanje mlečnih zuba i usne duplje od ključnog je značaja za kasniji izgled i zdravlje stalnih zuba i usta. U suprotnom, ako se preventivne mere ne sprovode na valjan način, može doći do pojave karijesa i oboljenja parodoncijuma, odnosno potpornog aparata zuba, što u kasnijem periodu dovodi do gubitka zuba. Nažalost, karijes i gingivitis, odnosno zapaljenje desni, veoma su rasprostranjena oboljenja kod dece, a česte su i povrede vilice, koje dovode do poremećaja ortodonskog aparata. Na traume izazvane povredama posebno treba obratiti pažnju, jer ukoliko se ne zbrinu na valjan način i posle 50. godine mogu izazvati oralni karcinom.

DUŽI ŽIVOT SA PRIRODNIM ZUBIMA Ljudi koji imaju većinu svojih zuba u odraslom dobu žive duže od 70 godina, tvrde danski naučnici na osnovu sprovedenog istraživanja u Kopenhagenu. U okviru višegodišnjeg istraživanja oni su obuhvatili 573 osobe, od kojih je na početku ovog projekta 20% starijih imalo dvadeset ili manje svojih zuba, a više od 40% uopšte nije imalo prirodne zube. Ispostavilo se da su u narednih pet do deset godina, bolestima sa smrtnim ishodom bili podložniji ispitanici koji nisu imali svoje zube.

* Šta podrazumevaju preventivne mere?

- Preventivne mere su proste, jednostavne i jeftine u odnosu na moguće lečenje ukoliko do njega dođe. One postižu i najveći efekat što se tiče oralnog zdravlja. Podrazumevaju, pre svega, zdravstveno vaspitanje kao deo oralnog zdravlja u vrtićima i školama. Isto se odnosi i na trudnice koje u kontaktu sa ginekologom treba da dobiju preporuku o odlasku zubaru radi očuvanja zdravlja ne samo sopstvenih, već i zuba budućeg deteta. Što se tiče najmlađih, njima treba još u trenutku nicanja zuba stvarati zdrave navike o pravilnom održavanju. Da bi se zubi sačuvali od karijesa treba im uskratiti sve vrste grickalica i slatkiša između obroka. U glavnim obrocima treba da se nađu svi sastojci neophodni za pravilan rast i razvoj organizma, dok se između obroka savetuje samo voće. Ovo je veoma važno, jer navike iz najranijeg detinjstva ostaju i u odraslom dobu, kada zube treba čuvati na istovetan način.

* Kada se počinje sa osnovnom higijenom?

- Da bi se zubi sačuvali od karijesa i oboljenja parodoncijuma, sa oralnom higijenom se počinje čim se dete rodi. Prva obaveza roditelja je da bebama nakon hranjenja obrišu mlečne ostatke na desnima. Kontrolne preglede obavezno obaviti nakon četiri i šest meseci po rođenju, pa zatim posle navršene prve godine. Sa nepunih godinu, kada zubi polako počinju da niču, treba im dati malu četkicu da se sami na nju navikavaju gurajući je u usta. Do treće godine četkice treba prilagođavati uzrastu, a zatim dodavati mrvicu paste sa floridinom da bi nastavili sa pranjem zuba. S obzirom na to da mališani u tom uzrastu nisu u stanju detaljno da sprovode oralnu higijenu, roditelji treba da im priteknu u pomoć, odnosno sve do sedme godine treba deci da peru zube. U stvari, najbolje je da higijenu usta i zuba obavljaju zajedno pred ogledalom, ili da dete puste da posmatra roditelje dok peru zube. Od sedme do dvanaeste godine roditelji decu treba samo da kontrolišu da li redovno peru zube, odnosno da li to rade ujutru i uveče pred spavanje, kada je pranje zuba najvažnije.

* Kakva je uloga mlečnih zuba?

- Mlečni zubi su važni za rast i razvoj vilice u koju treba da se smeste stalni zubi. Oni su čuvari prostora za stalne zube koji služe za normalnu ishranu i govor. Zato svaki mlečni zub sa karijesom treba lečiti i po svaku cenu ga sačuvati. Karijes je infektivna bolest izazvana određenim tipom bakterija, mada je faktor rizika za kvarenje zuba i specifičan sastav pljuvačke, koja takođe stvara uslove za nastanak ovog oboljenja. I na gingivitis, koji se takođe javlja veoma rano, treba obratiti pažnju, jer predstavlja posledicu lošeg održavanja oralne higijene. Manifestuje se otokom, crvenilom a nekada i krvarenjem desni. Ako se blagovremeno ne zaustave ovi procesi, u kasnijem periodu života dolazi do pojave različitih oblika parodontopatije.

NICANJE MLEČNIH ZUBA

Tokom prve tri godina života deca dobijaju dvadeset mlečnih zuba. Zubi bebama najčešće počinju da niču izmeđi šestog i osmog meseca. Neke bebe prvi zub dobiju još sa tri meseca, a druge, opet, tek sa navršenih osamnaest. Roditelje sve ovo ne treba da brine, jer je vreme nicanja zuba uslovljeno nasleđem.

Bebi obično niču dva središnja donja sekutića, a tek nakon nekoliko meseci niču i gornje jedinice. U proseku, za godinu dana beba ima šest zuba, od kojih su četiri u gornjoj vilici, a dva u donjoj. Pre nastavka nicanja ostalih zuba nastaje pauza od nekoliko meseci. Kada počnu da niču, niču naglo jedan za drugim, dva preostala sekutića dole i četiri prva kutnjaka, koji ostavljaju prostor za očnjake. Očnjaci najčešće niču u drugoj polovini druge godine, a preostali kutnjaci između 24. i 30. meseca.

Neke beba se rode sa jednim ili dva sekutića u donjoj vilici. Ukoliko se oni klate treba ih izvaditi, jer beba može da ih proguta. Izuzetno retko zub može da nikne u prvih mesec dana bebinog života. Za ovu decu karakteristično je da će im i stalni zubi nicati ranije.