ČOKOLADA, omiljena poslastica čovečanstva ima dugu istoriju koja seže sve do drevnog naroda Maja koji su prvo plodove stabla kakaoa koristili za proizvodnju ukusnog napitka chokolatl. Gust i bogat rastvor dobijali su kuvanjem i mlevenjem plodova kakaoa, a zatim mešali sa sojom, vanilom i čilijem.

Osnovni sastojci svih čokolada, osim kakao mase, kakao maslaca i šećera, jesu i aroma vanile, kao i emulgator lecitin, koji ima svrhu povezivanja svih njenih sastojaka. Čokolada je vrednija ukoliko ima više kakao mase, a veoma je delotvorna za podizanje dobrog raspoloženja, odnosno podstiče stvaranje serotonina u našem organizmu.
Nakon njenog konzumiranja u organizmu se oslobađa i endorfin, još jedan hormon koji poput unutrašnjeg opijata ima prirodni i antidepresivni efekat.
Pored brojnih korisnih sastojaka, čokolada u zavidnim količinama sadrži i teobromin koji reguliše krvni pritisak, opušta krvne sudove srca i na taj način obezbeđuje njegovu dobru ishranu krvlju.

Aktivira i izlučivanje mokraće, reguliše nervni sistem i pozitivno deluje na anemične osobe. U situacijama teškog fizičkog ili psihičkog napora, samo mali komadić čokolade postiže neverovatan efekat u smislu poboljšanja opšteg stanja organizma.
Čokolada sadrži i stearinsku, zasićenu masnu kiselinu koja u jetri brzo prelazi u oleinsku, koju u najvećoj količini u prirodi poseduje maslinovo ulje. Znatne količine fenola u čokoladi neutrališu delovanje slobodnih radikala, sprečavaju upalne procese u organizmu, pojavu reume, dermatitisa i astme.

Naučnici su otkrili da samo jedna kockica tamne čokolade sadrži istu količinu fenola kao i čaša crnog vina.

Najnovija istraživanja pokazuju da crna čokolada, kao i kakao u prahu, vrednost dobrog holesterola, koji štiti krvne sudove, povećava za oko 10%. Dokazano je da konzumiranje samo 22 grama kakao praha i 16 grama tamne čokolade dnevno bitno smanjuje taloženje lošeg holesterola na zidovima krvnih sudova, podstiče koncentraciju i jača intelektualne sposobnosti. Takođe, svakodnevno konzumiranje crne čokolade bogate kakaom, može da ublaži i simptome hroničnog umora.


Visokokvalitetna čokolada sadrži malu količinu šećera, pravu vanilu, odnosno skup ekstrakt poznat i kao burbon vanila, koji se dobija iz orhideja koje rastu na Madagaskaru.
Kvalitet čokolade određuje količina kakaoa, stručnjaci ističu da je 60% donja granica prisustva ovog sastojka, a da sve što ide iznad 70% garantuje istinski kvalitet. Sa ovako visokim procentom kakaoa crna čokolada izuzetno povoljno deluje na zdravlje. Međutim, ni u njenom konzumiranju ne treba preterivati, odnosno nedeljno ne treba pojesti više od 200 grama, savetuju stručnjaci, jer može da izazove razdražljivost ili potištenost. Čokolada se ne preporučuje ni neposredno pred spavanje jer može dovesti do nesanice.

ČOKOLADA I KAŠALJ

Čokolada povoljno utiče na prestanak dugotrajnog kašlja, tvrde stručnjaci iz Kraljevskog koledža u Londonu i “Brompton bolnice”. Dr Peter Barns objašnjava da je njen sastojak teobromin gotovo tri puta efikasniji u zaustavljanju kašlja u odnosu na “kodein”, lek izbora kod ovog neprijatnog stanja, i ne izaziva neželjene efekte na kardiovaskularnom i centralnom nervnom sistemu.

CRNA ČOKOLADA DOBRA ZA KRVOTOK

Crna čokolada ima blagotvoran uticaj na arterije jer olakšava protok krvi, pokazala su istraživanja sprovedena na američkom Jejl univerzitetu. U istraživanje je uključeno 45 ispitanika, podeljenih u tri grupe, koji su svakoga dana dobijali određenu količinu kakaoa sa šećerom, kakao bez šećera, ili samo placebo.
Posle šest nedelja pokazalo se da je grupa koja je konzumirala kakao bez šećera imala pojačan rad krvnih sudova za 2,4%. Oni koji su dobijali kakao sa šećerom imali su za 1,5% bolji krvotok, a placebo grupa za samo 0,8%.
“Na ovakav ishod uticali su flavonoidi, grupa antioksidanasa izuzetno zastupljena u čokoladi, što znači da i svaka druga hrana bogata flavonoidima može blagotvorno da deluje na kardiovaskularni sistem i krvotok“, zaključak je istraživanja.

ČOKOLADNO MLEKO ZA SPORTISTE

Čokoladno mleko jedan je od najdelotvornijih napitaka za oporavak sportista i drugih ljudi koji trpe teške fizičke napore, ističu stručnjaci. Do ovog zaključka došli su nakon obavljenog istraživanja kojim su obuhvaćene dve grupe sportista. Jedna grupa je između serije iscrpljujućih vežbi i predstojećih velikih fizičkih napora konzumirala različite energetske napitke radi nadoknađivanja izgubljene tečnosti i ugljenohidrata, dok je druga pila obično čokoladno mleko sa niskim procentom masnoća. Pokazalo se da je grupa koja je konzumirala samo čokoladno mleko postigla duplo bolje rezultate u drugoj seriji fizičkih aktivnosti, a prednost čokoladnog mleka u odnosu na druge napitke koje piju sportisti je što se brže apsorbuje u organizam i ima više kalcijuma.