Blitva (Beta vulgaris var cicla) je izuzetno korisna povrtarska biljka, srodnica je spanaća i uzgaja se zbog izuzetno hranljivog lišća. Kultivisane su dve vrste, tako da je lepeza jela koja mogu da se naprave znatno šira nego od spanaća.

* Lisnata blitva ima široke i krupne mesnate listove u obliku "raščupanih" glavica ili rozeta sa vrlo malom stabljikom. Priprema se slično spanaću, kuvana i pomešana sa krompirom i začinjena hladnim uljem. Dok je sasvim mlada može da se priprema i kao salata. Izuzetno je prikladna za punjenje i savijanje sarmica u raznim kombinacijama. Ali i kao dodatak jelima sa testom, poput raznih pita, savijača, torti.

* Rebrasta blitva razlikuje se po veoma razvijenoj, sočnoj i mesnatoj stabljici, odnosno peteljci, žute, zelene ili crvene boje. Zbog nedovoljne upućenosti domaćice često prave grešku, misleći da je blitva sa zadebljalom stabljikom stara, odrvenela i da nije za upotrebu. A baš naprotiv, debela, sočna i mesnata peteljka kuva se i peče, vezana u snopiće kao špargla ili praziluk, a onda se na kraju preliva različitim sosovima.


Blitva je izuzetno delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik. Spada u niskokalorične namirnice, kao i sve lisnato povrće. Smatra se idealnom namirnicom za održavanje telesne težine. U tom smislu najbolja je spremljena sa krompirom i limunovim sokom kao začinom, koji organizmu obezbeđuje i zavidne količine vitamina C. Blitva je takođe izuzetno bogata vitaminom C, ali i B, kao i karotinom. Izuzetno je bogata i magnezijumom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom i manganom, a poseduje i zavidnu količinu ugljenih hidrata, proteina, celuloze, biljnih ulja.
Celulozna vlakna su važna jer za sebe vezuju višak vode i otrovne sastojke, ubrzavaju prolaz hrane kroz creva i otklanjaju tegobe prilikom varenja. Budući da su ugljeni hidrati veoma važni za mozak i celokupni nervni sistem, ova namirnica je izuzetno zahvalna za otklanjanje nervoze i jačanje koncentracije. Osim toga, jača krv delujući na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, jača kosti i štiti kompletnu sluzokožu tela.
Blitva je veoma zasitna jer dugo ostaje u organima za varenje. Da bi čovek bio miran, i bez napada gladi najmanje pet sati, dovoljno je da svakoga dana unese između 150 i 200 grama blitve.

ANTIBIOTIK
U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, a čorbice se daju onima koji boluju od upale bešike i bubrega. Obarena blitva sa naseckanim belim lukom koristi se kao antibiotik, a ako se doda i peršun, pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv.

"VITAMINI ZA OČI"
Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin, koje često nazivaju i "vitamini za oči". Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka, sprečavajući makularnu degeneraciju, koja je, inače, povezana sa starenjem, a u svetu najčešći uzrok slepila. Istovremeno, čuvaju i ćelije epitela koji je odgovoran za dobar vid.
Osim što čuva vid, lutein koži pruža zaštitu od UV zraka. Analize su, inače, pokazale da lice sadrži najveće koncentracije luteina u odnosu na celo telo, jer je najviše i izloženo suncu.

BLITVA NA LEŠO

Sastojci: 400 grama krompira, 800 grama blitve, nekoliko čena belog luka, morska so po ukusu, a može i obična kuhinjska, 50 grama maslinovog ulja.
Priprema: Blitvu oprati i očistiti joj zadebljali deo. Krompir takođe očistiti, iseći na kocke i staviti da se bari. Kada je napola kuvan, dodati oprano lišće blitve i dokuvati još jedno desetak minuta u nepoklopljenoj posudi. Kada povrće postane mekano, procediti ga. U posebnu činiju staviti ulje, sitno seckan beli luk i so po želji. U činiju preručiti kuvan krompir i blitvu, sve promešati i držati poklopljeno do posluživanja. Može da se služi i toplo i hladno, a predstavlja savršen prilog uz ribu ili plodove mora.