U TEKSTOVIMA vezanim za zdravlje i ishranu često se pojavljuje termin antioksidansi. Možda niste znali, ali u pitanju su molekuli koji štite ćelije od oksidacionog delovanja slobodnih radikala. Šta to zapravo znači?

Svakoj ćeliji u našem organizmu potreban je kiseonik za normalno funkcionisanje i preživljavanje. Produkt iskorišćavanja kiseonika u ćelijama su izuzetno reaktivni molekuli - slobodni radikali. Imaju jedan nesparen elektron u spoljašnjoj opni pa lako reaguju sa drugim materijama nastojeći da popune prazno mesto elektrona i postanu stabilni. Na taj način, materije u ćelijama sa kojima reaguju slobodni radikali, postaju oštećene i dolazi do smrti ćelije, oštećenja tkiva, pojave tumora, oštećenja molekula DNA i proteina.

Delovanje slobodnih radikala prouzrokuje mnoge bolesti, između ostalih, uzročnik je i srčanog udara, reumatskih tegoba, bolesti bubrega, dermatoloških problema (promene na koži, psorijaza), alergija, pojave astme, infektivnih bolesti, ubrzanog starenja...

Slobodni radikali ne nastaju samo zbog delovanja kiseonika u ćelijama već i kao posledica loših životnih navika poput pušenja, čestog konzumiranja mesnih proizvoda, pržene i pohovane hrane. Takođe, nastaju i zbog boravka na zagađenom vazduhu, stresa, izloženosti ultraljubičastim zracima i preteranom fizičkom naporu.

Međutim, njihov protivnik su antioksidansi, molekuli koji sprečavaju stvaranje slobodnih radikala i uništavaju postojeće, a takođe i „popravljaju“ štetu koju su naneli ćelijama, odnosno organizmu.

Najsnažniji antioksidansi su karotenoidi, koji se nalaze u narandžastom, žutom, crvenom i zelenom voću i povrću, zatim vitamin C, vitamin A (najviše ga ima u ribljem ulju, tamnozelenom povrću, šargarepi, jajima, mleku, žutom voću i povrću), vitamin E (nalazi se u pšeničnim klicama, spanaću, šparglama, lisnatom povrću, celim zrnima žitarica) i mineral selen kojim obiluju plodovi mora.