Uimunološkom sistemu je ključ za sve bolesti - od obične prehlade do težih, malignih oboljenja. Iako je način odgovora našeg odbrambenog sistema zapisan u genima, on se prilagođava i uslovima u kojima živimo.

Da bi mogao da nas uspešno brani od svih zaraza, imunitet mora da bude u ravnoteži, ni prejak ni preslab. Svako narušavanje ravnoteže imuniteta "ispliva" na površinu: javljaju se češće infekcije, alergije koje do tada nisu bile prisutne, pa čak i maligne bolesti.

Oslabljen, imunitet nije dovoljno efikasan da se bori protiv bolesti, ali i previše aktiviran može da ima potpuno suprotan efekat i da ošteti sopstveni organizam.

- Takav slučaj je kod autoimunih bolesti, ali su i teški, smrtni slučajevi novog gripa kod mladih ljudi bili najverovatnije posledica snažnog imunog odgovora organizma, kaže u intervjuu za "Novosti", brigadni general, akademik profesor dr Miodrag Čolić, imunolog, dekan Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije. - Često se može čuti da nam je pao imunitet. To nije tačna definicija. Imunitet ne pada, već se neke funkcije imuniteta smanjuju pa smo zbog toga podložniji infekciji.

VAKCINA PROTIV TUMORA * Kakvi su rezultati primene tumorske vakcine u svetu?
- Rezultati su ohrabrujući, a ponegde i spektakularni. U jednom istraživanju primene tumorskih vakcina kod deset pacijenata sa melanomom pokazano je da je kod dva od njih došlo do potpunog nestanka metastaza. Kod četiri pacijenta rast metastaza je bio usporen, ali kod četiri pacijenata nije bilo nikakvog efekta. Ovi rezultati su veoma značajni kad se procenjuje efekat terapije, ali istovremeno i izazov za dalja istraživanja radi njenog unapređenja.

* Da li se imunitet "gradi" od rođenja?

- Već sa rođenjem imunitet je spreman da se bori protiv svih zaraza. Međutim, u početku on nije dovoljno efikasan, potrebno mu je neko vreme da se uspostave normalni mehanizmi. Imunitet je najjači u mladosti i u srednjem životnom dobu, a sa godinama, stari i imunitet. U starosti se zato češće javljaju autoimune i maligne bolesti. Svi procesi starenja, degeneracije arteroskleroze, reflektuju se na imuni sistem, jer on nije izolovan od ostalih sistema.

* Šta može najviše da uzdrma imuni sistem?

- Imunitet je tesno povezan i sa funkcionisanjem mozga i endokrinog sistema. Hronični stres, kao dugotrajna reakcija organizma na negativne stimuluse iz okruženja dovodi do poremećaja u endokrinom sistemu, koji se odražavaju na smanjenje odbrambenih snaga. Zbog toga su infekcije češće kada su ti mehanizmi kontrole slabiji.

* Kad dođe do greške u imunom odgovoru, da li ona može da se ispravi?

- Najčešće su to greške koje mogu da se isprave. Neke koje su teže, teže se i popravljaju, a manji poremećaji po pravilu lakše mogu da se koriguju i sa njima naš organizam može sam da se izbori, bez intervencije sa strane. Čim nestanu faktori koji su izazvali poremećaje, dolazi do normalizacije ili ravnoteže u imunom sistemu.

* A kad su potrebne intervencije sa strane?

- Nauka još nema efikasan lek ili sredstvo koja bi kao čarobnim štapićem mogla da popravi imuni sistem kad je on narušen. Zbog tog nedostatka, na tržištu postoji poplava preparata za jačanje imuniteta.

* Koliko su oni efikasni i preporučljivi za upotrebu?

- Među njima zaista ima preparata za čije sastojke je pokazano da aktiviraju imune ćelije, kao što su na primer komponente iz aloje vere ili nekih orijentalnih biljaka. Takođe, već godinama u istraživanjima se koriste proteini koji su izolovani iz semena pasulja, kao snažnih stimulatora limfocita, ključnih imunih ćelija. Međutim, bilo bi opasno ako bi se tako čiste supstance davale kao lek.

* Zbog čega?

- Zbog toga što bi došlo do masovne aktivacije imunih ćelija i nekontrolisanog imunog odgovora, a što bi izazvalo suprotan efekat.

ANTITELA ZA NAJTEŽE BOLESTI * Kako imunologija pomaže u lečenju najtežih i najmasovnijih bolesti?
- Imunologija je već dosta pomogla u lečenju leukemije i limfoma, nekih oblika karcinoma dojke, ovarijuma, debelog creva, bubrega. Zahvaljujući tehnologiji za proizvodnju određenih vrsta antitela, odnosno imunoglobulina, koji su specifični za određeni molekul, moguće je njihovo korišćenje, samostalno ili u kombinaciji sa hemioterapijom, za lečenje leukemija ili nekih drugih oblika tumora. Danas su antitela takođe značajni lekovi u terapiji hroničnih zapaljenskih bolesti i za suzbijanje transplantacijskih reakcija.

* Znači ne valja preventivno, bez razloga ojačavati imunitet?

- Ne kod svih. Poznato je da kod nekih ljudi postoji latentna autoimunost. Neke autoimune ćelije mogu da budu pritajene u organizmu godinama, one su pripremljene da deluju protiv sopstvenog organizma, ali još su pod kontrolom. Njih može da aktivira neka komponenta iz preparata za jačanje imuniteta, koju je neko uzeo radi preventive i da na taj način dođe do manifestacije pojave autoimunih oboljenja.

* Ali mi ne znamo da li smo u toj grupi rizičnih?

- Tačno. To može da se proveri u imunološkim testovima kojima se dokazuje prisustvo autoantitela u krvi. Te analize se rade i u našim imunološkim laboratorijama. Može, doduše i anamneza da ukaže na sumnju za postojanje autoimunosti. Na primer, kod osoba koje su foto-senzitivne tj. imaju alergiju na sunce, postoji mogućnost da se u nekom periodu razviju kožne manifestacije koje su autoimune prirode, a ponekad i ozbiljnije oboljenje.

* Kome se preporučuju te analize?

- Kad se čovek ne oseća dobro, kad je umoran, malaksao, ako ima antitela dokazana na neke komponente štitaste žlezde. Ili, ako se iznenada pojave neuobičajene promene na koži, bolovi u mišićima i sitnim zglobovima. To u najvećem broju slučajeva ne mora da bude povezano sa autoimunom bolešću, ali nekad može da bude prvi simptom autoimune bolesti.

* Da li česte prehlade znače i slabost imuniteta?

- Česte infekcije kod dece ne moraju da znače da nešto nije u redu sa imunitetom. Jer, kod dece imunitet još nije dovoljno razvijen. Drugo, infekcije kod dece pomažu da se kasnije kod njih stvori snažan odbrambeni sistem. Deca koja su odgajana pod sterilnim uslovima imaju kasnije veću verovatnoću da dobiju neke alergijske, čak i maligne bolesti u odnosu na drugu decu. Neki oblici dečjih leukemija povezuju se sa sterilnim uslovima u kojima ta deca odrastaju.

* Znači li to - što više preležanih prehlada, to bolji imunitet?

- Tako je. Sad važi strategija da se deca puste što ranije da dođu u kontakt sa raznim mikroorganizmima, jer će ona veoma lako da prebrode infekcije. To koristi organizmu jer se na prirodan način stimuliše otpornost prema bolestima koje mogu kasnije da se jave.

* Na šta mogu da ukažu česte prehlade kod odraslih?

- Tada je verovatno došlo do neravnoteže u nekim od komponenata imuniteta, i tu može da se pomogne promenom načina života, na primer smanjenjem telesne težine, odmorom, rekreacijom ili podizanjem otpornosti prema stresu.

* Da li od imunologije mogu da se očekuju "čuda" kad su u pitanju neke bolesti?

- Od imunologije se očekuje da pomogne u lečenju brojnih hroničnih bolesti, a posebno malignih, i ona u tome mnogo doprinosi. Kao ilustraciju navešću samo jedan problem koji se rešava uz pomoć imunologije, a to je stvaranje tumorskih vakcina. To su vakcine kojima se stimuliše imuni sistem da uništi tumor. Takođe, istražuju se i mogućnosti stvaranja ćelija pamćenja koje bi onemogućile ponovnu pojavu tumora, slično vakcinama kod infektivnih bolesti. Mi smo u Institutu za medicinska istraživanja VMA u poslednjih nekoliko godina razvijali sve ove vakcine koje bi mogli da primenimo kada se za to stvore i dodatni tehnološki uslovi. U svetu se takve vakcine već koriste u kliničkoj praksi.