Izgleda da su drevni narodi mnogo više znali o timijanu (Thymus vulgaris) nego mi danas. Najlekovitiji deo je list, jer ima najviše etarskog ulja i tanina, kao i cela gornja polovina biljke dok je u cvetu. Biljka, inače, cveta od juna do oktobra, a gaji se kao ukrasna i kao medonosna.

Grčki lekar i filozof Galen smatrao je timijan najmoćnijim antiseptikom u borbi i sa najmoćnijim bakterijama. Grkinje su timijan vezivale u odeću svojim muževima kada su polazili u rat, jer se smatrao simbolom viteštva. Na kraju krajeva i ime mu potiče od grčke reči thymus, što znači hrabar. Grci su timijanom začinjavali i neke vrste sireva, dodavali ga pićima i dimljenom mesu.

Sastojak timol jedan je među važnijima za koji je dokazano da višestruko jače deluje na određene mikroorganizme i koristi se kao prirodni antiseptik, lek protiv kašlja i kupka za opuštanje. Njegova primena je česta kod bolesti respiratornih organa, jer se pokazalo da efikasno smiruje veliki kašalj i kod dece i kod odraslih.

Savršen je antiseptik jer etarsko ulje sadrži zavidne količine timola i karvakrola. Zanimljivo je da najviše eteričnog ulja biljka ima oko 14 časova. Istraživanja su pokazala da timijan ima i zavidne količine gvožđa, kalcijuma, smole, a od vitamina posebno vitamin A. Zbog prijatne arome i baktericidnog svojstva, predstavlja obavezan sastojak mnogih pasti za zube. Jer, osim što zube čisti, istovremeno jača desni i osvežava dah.

KUPKAZa pripremu kupke treba prokuvati sto grama sušenog timijana u litar vode. Prokuvanu tečnost sipati u već pripremljenu vodu u kadi. Ovako pripremljena kupka smiruje nervozu, ali i otklanja bolove u zglobovima. Za bolne zglobove može da se pripremi i kompresa. U gazu staviti timijan, sve potopiti u vruću vodu, a zatim staviti na bolno mesto.

S druge strane, timijan je i izvrstan začin za ribu i meso, a koristi se i kao dodatak jelima od paradajza i čorbama. Aromatična supstanca sadržana u esencijalnom ulju timijana uspešno stimuliše lučenje želudačnih sokova i pomaže u varenju hrane. Osim toga, ako ste preterali sa jelom, umesto uobičajene kafe, bolje je popiti čaj od timijana, jer će vam odmah biti lakše. Čaj, takođe, poboljšava apetit, otklanja anemiju, umor, nazeb.

Timijan se idealno kombinuje sa belim lukom, paradajzom, maslinama i vinom, zbog čega predstavlja dobru podlogu za mediteransku kuhinju. Jelu daje pikantan ukus, a istovremeno neutrališe masnoću. Ovaj začin ne gubi aromu pri sušenju, zbog čega je veoma zahvalan u zimskom periodu i kao obavezan sastojak u suvomesnatim proizvodima. Ulje i vinsko sirće takođe imaju bolji ukus kada se u njih doda timijan.


ČAJ

Čaj od timijana priprema se na dva načina - u ključaloj ili hladnoj vodi.

Priprema u ključaloj vodi obavlja se tako što se jedna supena kašika pomešanih listova, cvetova i nadzemnih delova biljke prelije sa dva decilitra vode i ostavi da stoji pola sata. Posle toga čaj se procedi i pije. Radi postizanja što uspešnijeg delovanja poželjno je da se čaj pije nezaslađen, i to tri puta dnevno po dva decilitra.

Priprema čaja u hladnoj vodi podrazumeva da se biljka stavi u supenu kašiku i prelije sa dva decilitra hladne vode. Zatim se voda zagreva sve do ključanja, ostavi da odstoji pola sata i procedi se. Čaj se pije nezaslađen, tri puta u toku dana po dva decilitra. Ako neko ima potrebu da čaj zasladi, poželjno je da to uradi sa medom.


SIRUP PROTIV KAŠLJA

Sirup za kašalj čiji je glavni sastojak timijan predstavlja moćno sredstvo narodne medicine. Za pripremu koristi se 16 grama timijana, osam grama žalfije, osam karanfilića, jedna kašika aleve ljute, dve kašike sveže narendanog đumbira i jedna kašika meda. Sve sastojke staviti u 900 mililitara vode i kuvati oko 20 minuta, odnosno dok se količina ne svede na oko 250 mililitara. Ovako spremljen sirup piti ujutru, na prazan želudac, po kašičicu.