U Svetogorskoj 17 u Beogradu, u domu Jevrema Grujića, susreću se istorija i avangarda. Kuća čuva uspomenu na našeg istaknutog državnika i diplomatu, koji je predvodio modernu Srbiju 19. veka. Ona je i svedočanstvo lika i dela značajnih Jevremovih potomaka, među njima počasno mesto zauzima njegova ćerka Mirka, naslednica kuće koja je pre pet meseci pretvorena u Muzej istorije, umetnosti i diplomatije. I baš na tom mestu, među slikama, rukopisima i priznanjima jedne od najobrazovanijih žena svoga doba, "otvaramo" njenu biografiju. U tome nam pomaže njen praunuk i jedan od naslednika doma, Lazar Šećerović. Radosno i ponosno govori o Miroslavi Mirki, rođenoj 1869. godine, jednoj od desetoro dece Jevrema i Jelene Grujić.

- Moja prabaka-tetka je bila kultna ličnost i zato mi, njeni naslednici, sa velikim pijetetom i ljubavlju čuvamo uspomenu na nju - kaže Lazar, kustos Muzeja. - Mirka je sasvim sigurno bila ispred vremena u kojem je živela. Kao izuzetno inteligentna i obrazovana devojka, govorila je pet stranih jezika, slikala, vajala, svirala klavsen, bila je predodređena za veliku karijeru.

Imala je, međutim, nesreću da ostane bez najmlađe sestre Milice, koja je umrla greškom lekara. Mirku je to veoma potreslo. Povukla se u sebe, sklonila od ljudi i sunca. Izlazila bi iz sobe samo noću, kada nikog nije bilo u salonu i svako veče u 19 časova svirala sonatu koju je Milica volela. Izvinila se i svom vereniku, objasnivši da je njena bol teška i neprolazna, oslobodila ga je obaveze da se venčaju.

- I u takvom trenutku je više mislila na druge, nego na sebe. U svemu je bila velika - ističe njen potomak.

PUT U MARSEJ POSLE ATENTATA Mirka je volela da čita, pa je od kraljice Marije redovno pozajmljivala knjige na francuskom i davala ih rođakama. - Kada su moje mama i tetka upoznale kraljicu Mariju, poželele su da je pozovu u svoj dom, ali Mirka im je objasnila da to ne ide tako jer ona nije obična žena koja ide u kućne posete. Međutim, kraljica Marija je rado prihvatila poziv i došla na čaj u Svetogorsku 17. Tom prilikom poklonila im je prelep portret u ramu, koji je ukrašen krunom. Kada je kralj Aleksandar ubijen, ona i Mirka su išle u Francusku po njegovo telo - otkriva sagovornik „Života plus”.

Posle deset godina samovanja uz suze i knjige, snagu je pronašla u želji da pomaže onima kojima je pomoć bila potrebna. Zavetovala se da će to biti njena životna misija. Kada su buknuli Balkanski, pa Prvi svetski rat, Mirka je zaista imala kome da pomaže. Bila je dobrovoljna bolničarka.

- Sa srpskom vojskom se povlačila preko Albanije, nosila je porodičnu ikonu Jovana Krstitelja iz 18. veka, koja se danas nalazi u kući. Odlikovana je medaljom za hrabrost, a po završetku rata je postavljena za predsednicu "Kola srpskih sestara", čiji je član ranije bila. Na tom mestu je ostala pune dve decenije - priča Lazar i dodaje da je bila članica još 36 humanitarnih organizacija.

Danonoćno je radila u "Kolu", koje je izdavalo ugledni časopis "Vardar", brinulo o siromašnim, bolesnim i siročadima, pomagalo devojkama da se školuju, izuče zanat i steknu lepo vaspitanje, ojačaju nacionalnu svest i samosvest... Da bi se za "Kolo" izgradila kuća, uprkos donacijama među kojima je značajnija bila od Đorđa Vajferta, bio je potreban kredit od banke. Za njega je Mirka kao garanciju založila svoj dom, a kada je novac obezbeđen, nikle su tri zgrade u Resavskoj ulici, gde je otvoren i "Mali univerzitet". Sav novac od kirije za jedan deo svoje kuće, Mirka je davala "Kolu". Pomagala ga je finansijski i tako što je pravila krpene lutke i prodavala ih. Tu se njen rad i njena veličina ne završavaju...

- Jednog dana dobila je pismo od kraljice Marije Karađorđević, koja ju je zbog brojnih zasluga, pozvala da joj bude prva počasna dama. Mirka je to sa velikom radošću prihvatila, odbivši čak i dodatak koji je dvor davao damama za ulepšavanje. Kraljevski par ju je izuzetno cenio. Sa njima je bila u poseti kod Kemala Ataturka, koji je u to vreme stvarao modernu tursku državu, kod bugarskog kralja Borisa Trećeg od kojeg je dobila divan broš, u Rumuniji kod roditelja kraljice Marije, odakle se vratila sa prelepom vazom... Gde god je odlazila, šarmirala je duhom - navodi Lazar.

Bila je, kaže njen praunuk, avangardna u svemu. Stizala je na proslave, uživala u koncertima, gledala filmove i kao svaka savremena dama pušila. Osvajala je velikim srcem i plenila šarmom. Mirka Grujić je umrla 1940. godine, a njeni naslednici se trude da sačuvaju uspomenu na nju, kako je i Srbija nikada ne bi zaboravila.