Za neke možda ovo nije tipično muška priča, jer činjenica je da ima i dosta žena koje lako raskidaju veze bez obzira na to šta osećaju. Međutim, istraživanja i razne ankete pokazuju da je mnogo više muškaraca koji pogreše bar jednom u životu i "pobegnu" iz veze koja bi mogla da bude savršena. I među njima je čak najviše onih koji nikad ne priznaju da su se zbog takve odluke pokajali.

Postoji mnogo razloga zbog kojih muškarci ostavljaju žene koje vole, neki se i ne mogu lako razumeti, ali po mišljenju stručnjaka to se najčešće dešava onda kada emocije u vezi postanu intenzivnije.

- Mnogi muškarci u našoj sredini socijalizovani su na taj način da veruju da pre nego što se istinski vežu treba da steknu raznovrsna ljubavna iskustva. Nije retkost da se u muškom društvu ismevaju oni koji su se rano vezali za partnerku i sa njom zasnovali porodicu. Odstupanje od ovih prećutnih

pravila vidi se kao pokazatelj manjka muškosti. U savremenoj kulturi partnerskih odnosa visoko se vrednuje raznovrsno iskustvo u emotivnim vezama i eksperimentisanje. Naglasak se stavlja na “dobro zabavljanje” pre nego što uđemo u mirnu luku - - objašnjava za "Život plus" Mia Popić, REBT psihoterapeut.

Istraživanja pokazuju da se muškarci najčešće uplaše kada ih preplave emocije i da od tog trenutka počinju da se udaljavaju i menjaju svoje ponašanje. S druge strane žene to često ne mogu da shvate, jer je za njih sve bilo idilično.

- Strah od vezivanja je najčešći razlog zašto se povlače onda kada ih preplave emocije. Osećamo da nam je do osobe sve više stalo, ali smo isto tako svesni da nemamo nikakvu garanciju da će odnos opstati ili da ćemo u njemu ostati nepovređeni. Sa ovakvim uvidom dolazimo do saznanja da nas ljubav čini “slabim” (kako često kažu neki muškarci), da nad njom nemamo kontrolu, kao i da je rizik od potencijalne povrede prevelik da bi ostali u odnosu. Razmišljajući na ovaj način nije čudno zašto mnogi muškarci preventivno napuštaju vezu.

SAMO DA NE BUDEM "PAPUČAR"

Mnogi muškarci vezu poistovećuju sa svojevrsnim kavezom usled čega strepe da će ulaskom u emotivni odnos izgubiti sebe i sopstvenu slobodu. Čuveni termin “papučar” nas podseća na to koliko je ovo uverenje snažno kod pripadnika jačeg pola, jer znamo da većina smatra da nema ništa gore nego kada se muškarac ponaša na način koji će mu u društvu obezbediti ovu etiketu.

Mnogi problemi sa kojima su danas muškarci suočeni u partnerskim vezama svode se na robovanje stereotipnim idejama o tome kakav pravi muškarac treba da bude. U cilju očuvanja te “prave” slike o sebi oni su skloni da potiskuju svoje emocije, da izbegavaju vezivanje i pažljivo čuvaju svoju slobodu. Na ovaj način, sebe drže dalje od doživljaja ranjivosti koji je nužno prisustan u svakom bliskom odnosu - objašnjava naša sagovornica.

Kao jedan od glavnih razloga "bežanja" iz ovakvih veza navodi se i to što muškarci ne razgovaraju o svojim osećanjima, često ih potiskuju, dok su žene emotivno otvorenije:

- Većina muškaraca vaspitano je na taj način da se ne bave preterano emocijama i međuljudskim odnosima, dok su žene sa druge strane mnogo više ohrabrene da analiziraju svoje emocije i odnose u kojima se nalaze. Iako se veruje da je jači pol po prirodi manje emotivan, velika je istina, da čak iako jeste takav, razlog nije “muška priroda” već tipično muško vaspitanje. Mnogi dečaci su vrlo rano u svom odrastanju naučili poruke kao što je “nije muški plakati”, “nemoj da se ponašaš kao seka – persa” ... Upravo one kreiraju normu koja je vezana za ponašanje. Naime, smatra se socijalno prihvatljivim da muškarac bude praktičan, ne preterano senzibilan, i da se drži “muških tema”. Teško je zamisliti četiri muškarca koja sede na pivu i razgovaraju o problemima koje imaju u svojim vezama, dok je ovakav scenario daleko češći kada su devojke u pitanju i prisutan je, kako u realnom životu, tako i u ženskim serijama.

Dakle, možemo pretpostaviti da muškarci imaju izvestan strah kada se radi o njihovom emotivnom životu. To može da bude jedan od razloga da napuštaju veze onda kada osete da su preplavljeni emocijama, koje ne znaju na adekvatan način da kanališu. Naša sagovornica ističe da ključni razlog za izlazak iz veza može da bude i nespremnost da se u datom trenutku vežu, kao i perfekcionizam u potrazi za pravom partnerkom.

- Neki muškarci procenjuju da, iako im partnerka po većini stvari odgovara, sada nije pravo vreme za ozbiljnu vezu. Moguće je da se nose sa nerazrešenim problemima iz prošlosti, da smatraju da je važno da reše neka praktična pitanja pre nego se posvete ljubavnom životu. Često je razlog i to što veruju da mogu da nađu bolju partnerku i ne žele prerano da se vežu, a kod nekih je prisutan i strah od gubitka slobode.

Žene često posle određenog vremena pokušavaju da promene neke navike kod partnera što može da dovede do određenog pritiska, jer oni uglavnom ne vole kada se od njih zahteva da budu bolji. Zapravo bitan je način na koji se to radi, ako je direktan i otvoren, veće su i šanse da odu.

- Uzajamno prihvatanje je važan faktor srećnog odnosa. Iako smo svesni da naš partner nije savršen i da ima neke osobine koje nam se ne dopadaju, zbog drugih vrednih kvaliteta koje ima, učimo kako da tolerišemo nesavršenosti. Ono što može da bude veliki neprijatelj partnerskog odnosa jeste ideja da neko mora da bude drugačiji da bismo ga voleli. Razmišljajući na taj način, mnoge žene u vezu ulaze kao u projekat sa ciljem da svog partnera koriguju i preoblikuju prema sopstvenim kriterijumima. Nije retkost da muškarac reaguje na ove pokušaje, objašnjavajući joj “da je ona drugačija ni on ne bio bio takav”. Na taj način se razvija jedna dinamika uzajamne netrpeljivosti u kojoj svaka strana veruje da bi odnos bio idealan kada bi onaj drugi samo bio drugačiji. Veza koja je definisana na taj način da neko mora da se promeni da bi ona opstala, najčešće su osuđene na propast – zaključuje sagovornica „Života plus“.

USPEŠNE (NI)SU PRIVLAČNIJE

Iako istraživanja ukazuju na to da muškarce privlače uspešne i moćne žene, čini se da je mnogo više onih, koji postaju osetljivi kada osete da je partnerka superiornija od njih. I najčešće se dešava da se u tim situacijama povlače i raskidaju veze zato što njihov ego to ne može da podnese.

- Odnos moći između muškaraca i žena se u velikoj meri promenio. U proteklih nekoliko decenija smatralo se da muškarac treba da bude taj koji je dominantan, koji više zarađuje, koji je ambiciozan i okrenut karijeri, dok žena treba pre svega da brine o porodici. Danas, međutim, vidimo da sve više žena živi po ovim “muškim principima” i uspeva da pomiri svoju poslovnu i porodičnu ulogu. Njihova novostečna uloga može da dovede u konfuziju neke muškarce koji i dalje veruju u tradicionalnu podelu rodnih uloga. Ukoliko i sami nisu napravili korak u revidiranju ženske uloge u društvu, vrlo je verovatno da će na uspešnu ženu reagovati povlačenjem. Ipak, nisu retki ni oni koji su uvideli da ravnopravnost muškaraca i žena i njima samima olakšava i oslobađa ih pritiska da moraju sami da privređuju za porodicu i nose teret materijalne dobrobiti na svojim plećima - kaže Mia Popić.