Život Jelene Karađorđević liči na avanturistički roman. Iako je stalno bila u senci svojih starijih rođaka iz kraljevske porodice, ova srpska princeza je osvetlala obraz svojoj zemlji, ali i carskoj Rusiji. Ipak, lepa kneginja je ostala nepoznanica za domaću javnost koju kopka kakva je zaista bila Jelena Petrovna Romanov - žena kojoj su se divili na evropskim dvorovima?

Ovo pitanje je nedavno postavila i ruska istoričarka Galina Ševcova, koja je trgajući za istinom o srpskoj princezi Jeleni Karađorđević došla do malo poznatih podataka. Rođena je 1884. godine na Cetinju kao ćerka Petra Prvog Karađorđevića, kralja Srbije i princeze Zorke, najstarije ćerke crnogorskog kralja Nikole. Posle rane smrti njene majke Zorke, odrasla je kod tetaka Anastasije i Milice Petrović Njegoš. Išla je u internat manastira Smolni i postala dobra prijateljica velike kneginje Olge, najstarije ćerke cara Nikolaja Drugog.

Preko svoje tetke Jelene Savojske u Italiji je upoznala kneza Ivana Konstantinoviča, unuka ruskog cara Nikolaja Prvog. Venčanju su u Sankt Peterburgu 3. septembra 1911. godine prisustvovali car Nikolaj Drugi i kralj Petar Karađorđević.

- U carskoj Rusiji srpska snaja udata za velikog kneza Ivana iz porodice Romanov, bila je poznata pod imenom Jelena Petrovna Romanov. Živeli su u Peterburgu, u Mermernom dvorcu. Carska porodica je prihvatila Jelenu. Čuvala je mlađu muževljevu braću, šetala sa rođacima, dopisivala se sa "teta Olgom", odnosno grčkom kraljicom Olgom Konstatinovnom, koja je isto bila iz porodice Romanov. Živahna i vesela, sa izvanrednim smislom za humor, brzo je očarala sve koji su bili u njenoj blizini. Zato su je i zvali "čarobnica" – kaže Galina Ševcova.

U imperatorskoj porodici istakla se društvenim i humanitarnim radom. Pod strogim nadzorom Jelisavete Mavrikijevne, dvorske dame velike knjeginje, Jelena je u januaru 1912. za najsiromašniju decu prestonice organizovala proslavu Božića sa velikom jelkom.

Kada je Srbija stupila u Balkanski rat, kneginja je otputovala kao milosrdna sestra na front, vodila sanitetski odred i previjala ranjenike. Pratila je oca, kralja Petra Prvog, u njegovom putovanju po zemlji i pokazivala da je veza između Rusije i Srbije neuništiva.
- Jelena je studirala medicinu na univerzitetu u Sankt Peterburgu sve do 1914. godine. Kada je počeo Prvi svetski rat knjeginja je stupila u milosrdne sestre Carske Prve armije, u kojoj su se našli na službi i njen muž knez Ivan, dever knez Bagration-Muhranskij i rođak veliki knez Dmitrij Pavlovič. Pomagali su srpskim izbeglicama i zarobljenicima, kao i porodicama poginulih. U vreme Oktobarske revolucije 1917. godine car Nikolaj Drugi je dao ostavku, a Jelenin suprug, veliki knez Ivan i kneginja su uhapšeni i bili zatvoreni u kaznionici Parm. Potom su prognani od boljševika, prvo u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajvesk. Uspela je da izbegne sudbinu svog muža kneza Ivana i njegove mlađe braće koje su zajedno sa ostalim članovima carske porodice žive bacile u rudnik u Alapajevsku. Ali malo ko zna da je Jelena Petrovna učinila sve što je bilo u njenoj moći da iz Rusije izvede i sve koji su je verno služili – od sobarice Johane, do S.N. Smirnova, upravnika njenog dvora, koga je uspela i da oslobodi iz zatvora – piše Ševecova.

Jelena Petrovna nije uspela da se pomiri sa smrću muža. Nije htela da sebi pravi novi dom, zato što je smatrala da će bez njenog "milog princa Žana" kuća uvek biti prazna. Posle njegove smrti, prebačena je u Kremlj da bi 1919. dobila dozvolu da otputuje za Švedsku. Preselila se sa decom u Francusku, u Nicu, gde je ostala do kraja života. Nije se više udavala, odlučila je da ostane tu. Decu je odgajala najčešće prodajom svoje srpske imovine. Pomagala je i deci svoje zaove, knjeginje Tatjane Konstantinovne. Živela je sasvim povučeno, komunicirala samo sa najbližim.

- Ni posle svih muka kneginja Jelena Petrovna Romanov nije prekidala veze sa otadžbinom, jer je u Srbiji imala osobe kojima je verovala.

Širom domovine je bila pokrovitelj ruskih prihvatilišta, škola, naučnih ustanova, društvenih organizacija. Materijalno je pomagala mnogobrojnim posetiocima, dajući svoja lična sredstva, koja su joj pripadala kao srpskoj princezi. I to je činila sve dok je imala mogućnosti. Tako je ova Srpkinja, kao Ruskinja, osvetlala obraz i Srbiji i carskoj Rusiji – tvrdi istoričarka Galina Ševcova.


ŽIVOT BEZ OTADžBINE

Srpska kneginja je ruskom velikom knezu rodila kćerku Jekatarinu 1914. i sina Vcevoloda 1915. U vreme revolucije i likvidacije porodice Romanov, kneginja Jelena se, preobučena u milosrdnu sestru, sa decom probila do srpskog poslanstva i tako spasla. Poslanik Spalajković ih je potom prebacio u Švedsku i Francusku. U Kanu je 1945. godine preživela progon porodice Karađorđević i umrla 1962, ne videvši svoju Srbiju.