Od 12. veka u istoriji Evrope postoje zapisi o srpskim princezama i kneginjama koje su postale moćni i cenjeni vladari u državama Starog kontinenta. U mađarskim zapisima nalaze se dokumenta o Srpkinji - vladarki Ugarske. Naime, kada se Jelena Vukanović, ćerka velikog župana Uroša Prvog Vukanovića i njegove žene Ani Diogen iz Rasa 1130. godine udala za slepog kralja Belu Drugog Arpada (Arpadovića), dobila je titulu princeze od Srbije i kraljice Ugara.

Jelena, princeza od Raške rođena je 1109. godine. Kralj Bela Drugi (rođen 1110. godine) oslepljen je od strane svog strica kralja Kolomana, da ne bi postao kralj Ugarske. On je ipak krunisan 28. apirla 1131. godine. Pregovori o braku uspešno su okončani između 1129. i 1130. godine. Udaja princeze Jelene iz Raške za slepog kralja Belu, naslednika ugarskog kralja Ištvana-Stefana Drugog, bio je poslovni potez zbližavanja i orođavanja dve dinastije u borbi protiv Vizantije. Kada je odlazila da bude vladarka Ugarima, njen otac, kralj Uroš ju je posavetovao:

- Pred Ugrima ne smeš da pokažeš strah. Pored slepog muža i kralja, ti ćeš biti i kralj i kraljica. Moraš mu roditi sinove i postati Ugarka, pa vladaj odlučno i ako treba - surovo.

Princeza Jelena je kao pravoslavka udajom primila katoličku veru. Javnosti je raška princeza i ugarska kraljica predstavljena na saboru u Aradu. Naime, nakon što je Bela Drugi nasledio tron, borbu oko vladarske ugarske stolice nastavio je drugi Kolomanov sin, princ Boris. On je pokušavao da izdejstvuje i pomoć Rusije i Poljske. Saznavši za to, kralj Bela je sklopio savez s austrijskim nadvojvodom Leopoldom Trećim, koji mu je poslao vojnu pomoć.

- Bila je hrabra i stroga vladarka – kaže istoričar Ljubivoje Cerović - Kraljica Jelena sazvala je sabor velikaša u Aradu i naredila da se pogube Borisove pristalice, a njihova imanja zaplene. Pogubila je i sve rođake kralja Kolomona, koji je oslepeo njenog muža Belu Drugog. Svog brata Beloša Vukanovića kraljica Jelena je postavila za palatina i predala mu vrhovnu komandu nad ugarskom vojskom. Jedan deo zaverenika ipak je prebegao u Poljsku i nastojao da ovu državu pridobiju je uvedu u rat protiv kraljice Jelene.

Princeza Jelena Srpska, kako su je Ugari prozvali, je u miraz svom mužu donela deo Bosne. Za vreme vladavine slepog kralja Bele i lepe srpske Jelene, Ugarska je zauzela deo Dalmacije, Split, Trogir i Šibenik.

Kralj Bela i kraljica Jelena su se lepo slagali i imali šestoro dece. Sinovi Gejza (1130-1162), Ladislav (1131-1163), Stefan (1133-1165) i Almoš spremani su za plemiće i vladare, a kćerke Sofija i Gertruda za princeze i udavače, ali su obe premlade umrle. Bela Drugi zbog slepoće nije imao većeg uticaja na prilike u državi, zbog čega je upravu države prepustio svojoj supruzi Jeleni.

Na saboru u Ostrogonu 1136. godine, Bela i Jelena proglasili su svog sina Ladislava za hercega od Bosne. Kralj Bela Drugi je zahvaljujući sinovima spasio dinastiju Arpad od izumiranja i osigurao joj vlast narednih vek i po. Kada je umro 14. februara 1141. godine, Belu je nasledio sin Geza Drugi, koji je držao majku Jelenu srpsku uvek uz sebe na ugarskom tronu.

Istoričar Ljubivoje Cerović kaže da je Jelena Srpska bila na ugarskom tronu punih 24 godine i da su njeni potomci još dugo posle njenog odlaska sa vlasti bili vladari ne samo u Ugarskoj, već i u drugim evropskim državama.

- Poslednji put kraljica Jelena se pominje u hronikama za 1156. godinu. Verovatno je umrla 1157. godine ili koju godinu kasnije, skoro u isto vreme kad je i njen brat Beloš izgubio vlast na dvoru. Njeni unuci su, međutim, vladali Ugarskom do 1172. godine. A unuke slepog kralja Bele i kraljice Jelene su se udavale za vladare Nemačke, Aragona, Bugarske, Vizantije, Ukrajine i Poljske - piše dr Ljubivoje Cerović.



JELISAVETA

Druga srpska kraljica Jelisaveta iz roda Kotromanića, udata je 1353. za ugarskog kralja Ludovika Prvog Velikog sa kojim je rodila četiri ćerke. Nakon Ludovikove smrti 1382. godine, Jelisaveta je postala kraljica Ugarske. Bila je jedina žena vladar sve do vremena Marije Terezije. Presto Ugarske je delila sa ćerkom Marijom. Njena druga ćerka Jadviga je udajom za Vladislava Jageloviča krunisana u Krakovu 16. novembra 1384. godine kao kraljica Poljske.