DIJETA za osobu kod koje je došlo do poremećaja rada bubrega, a u najgorem slučaju i otkazivanja njihove funkcije, predstavlja izuzetno komplikovan posao.

To je zato što su bubrezi vrlo složeni organi koji u normalnim okolnostima eliminišu produkte iz hrane nastale varenjem, ureu, natrijum, kalijum, fosfate.

Ako dođe do poremećaja, oni se u bubrezima nagomilavaju, a s obzirom na to da ovih sastojaka ima u određenim namirnicama, bolesnicima je teško napraviti dijetu.

Bez konsultovanja nefrologa, dijetetičar nije u stanju sam da se izbori sa tim problemom.

Dijeta za bubrežne bolesti je apsolutno neukusna, zbog čega je bolesnici teško podnose. Iz nje se izbacuje sve ono što je nosilac proteina i fosfata.

PRIPREMA VOĆA I POVRĆA Da bi se voće i povrće oslobodilo viška kalijuma, potapa se u posudu sa vodom, deset puta veću od količine namirnica (100 g se potapa u litar vode). Voće i povrće se prethodno isecka na kockice, dobro ispere, a onda potopi i ostavi da odstoji izvesno vreme, kako bi što više kalijuma izašlo. Voda se zatim baca, a namirnice mogu da se koriste.

U prvoj i drugoj fazi priprema se dijeta za osnovne bolesti, koje su i dovele do poremećaja rada bubrega.

Najčešće su to dijete za dugotrajnu šećernu bolest ili hipertenziju, koje idu uporedo sa propisanom terapijom.

Tek u trećoj fazi, u pripremi hrane vodi se računa o unosu belančevina, soli, natrijuma, vode, odnosno ukupne tečnosti.

Primenjuje se niskoproteinska dijeta, pri čemu pacijent mora da uzima i gotove preparate gvožđa, kalcijuma, kalijuma, kompleksa vitamina B1, B2 i B3, jer to ne mogu da dobiju iz redovne ishrane.

Otežavajuća okolnost za ove pacijente je što su oni često pothranjeni i gube apetit zbog gubitka funkcija bubrega.

U ranim fazama bolesti, sve do početka dijalize, nije dobro ograničavati unos tečnosti.

Osoba treba da popije najmanje 1,5 litar vode dnevno. Kada počne sa dijaliza, izuzetno je važno da se voda unosi u ograničenim količinama, ali sve u dogovoru sa lekarom.


MESO U TRAGOVIMA, SO NIKAKO

Iz dijete se izbacuje koštunjavo voće, so, jaja, mlečni proizvodi se smanjuju na najmanju meru, kao i količina mesa.

Tokom dana predviđeno je da se unese 40 do 50 grama proteina. Vodi se računa i o unosu žitarica, namirnica bogatih skrobom, a smanjen je i unos mahunarki - pasulja, boranije, sočiva, leblebija... Kada se počne sa dijalizom, ubacuje se više proteina, jer se oni kroz dijalizu gube.

Na kilogram telesne težine, unosi se 1,2 g proteina, odnosno čoveku teškom 60 kilograma, dnevno je potrebno između 70 do 80 grama.

So je eliminisana iz ishrane bubrežnih bolesnika. Šumeće tablete i flaširane vode bogate natrijumom su takođe nepoželjne, ali se preporučuje kalijum iz voća i povrća, kao i vitamin C, za koji se retko uvode ograničenja.