Koliko puta vam se desilo da ste samo na osnovu nečijeg izgleda stvorili predstavu o osobi koju prvi put vidite? Procenili ste je po oblačenju, crtama lica, prezimenu? Međutim, kada ste je malo bolje upoznali, shvatili ste da grešite...

Da predrasude mogu da se "obiju o glavu", nedavno se uverila menadžerka jedne luksuzne radnje u Cirihu. Kada je ugledala tamnoputu damu u trenerci sa viškom kilograma, koja sa police skida torbu vrednu 38.000 dolara, prodavačica je "zamolila" dotičnu da izađe napolje. "Nemate vi para za tu torbu", poručila je s nipodaštavanjem Švajcarkinja. Izbačena je bila najbogatija američka TV zvezda Opra Vinfri, koja je došla u Cirih na venčanje Tine Tarner, a u slobodno vreme je razgledala grad i kupovala. Slavna Amerikanka je izjavila da je u tom momentu poželela da se nasmeje i kao Džulija Roberts u filmu "Zgodna žena" kupi sve što ima u butiku, ali je odustala jer bi prodavačica dobila proviziju. Umesto toga, podnela je tužbu, koja je papreno koštala Trudi Gec, vlasnicu švajcarskog lanca luksuznih butika "Tri jabuke". Inače, bogatstvo najpopularnije voditeljke na svetu procenjuje se na oko 2,8 milijardi dolara! Turistička organizacija Švajcarske izvinila se Opri i preko "Tvitera" porukom: "Ponašanje ove prodavačice bilo je neumesno. Žao nam je".

Nažalost, većina ljudi na početku odnosa formira mišljenje o drugome upravo na osnovu predrasuda i stereotipa. Postavlja se pitanje da li mi zaista nekoga ili nešto "ocenjujemo" ili zapravo automatski ponavljamo mišljenja koja smo oduvek slušali?

Etnički stereotipi Kako u Srbiji, tako i u celom svetu, najrašireniji su etnički stereotipi. Etnički su uprošćena, ustaljena i rasprostranjena, pozitivna ili negativna shvatanja o pripadnicima neke etničke grupe, naroda, nacionalne manjine, tipični za određenu društvenu sredinu. Na primer, Englezi su uštogljeni i hladni, Škotlanđani škrti, Nemci vredni i disciplinovani, Italijani su zavodnici i imaju ukusa... Često imamo i predrasude kada biramo destinaciju za turističko putovanje. Ipak, zemlja iz koje dolazimo i naše poreklo ne bi trebalo da nas određuju kao ličnosti.

- Najveći uticaj na formiranje raznih predrasuda i stereotipa imaju roditelji, članovi porodice, prijatelji i radna organizacija - objašnjava u razgovoru za "Život Plus" psiholog Mirjana Vuksanović. - S njima se najčešće identifikujemo, prihvatamo njihove norme i kriterijume na osnovu kojih procenjujemo sebe i svoje ponašanje, formiramo različite stavove, pa i predrasude. Tako rano stečeni negativni stavovi o drugima teško se mogu menjati, a opasnost se krije u činjenici da o njima donosimo preuranjene i često pogrešne zaključke. Naši stavovi, takođe, zavise i od stavova grupe kojoj pripadamo, nacionalne kulture i političke organizacije.

Verovatno ste najmanje jednom bili u situaciji da sudite o nekome na osnovu stepena njegovog obrazovanja, uspešnosti u poslu i visini prihoda, političkih opredeljenja, porekla, ali i pola. Nevažno da li ste potcenili ili precenili tu osobu.

"Ma, naravno, vozač je žena", jedan je od glavnih komentara jačeg pola u saobraćaju. Starim osobama često se obraćamo povišenim tonom, dok nas one gledaju i pitaju zašto vičemo, sa prodavcima za pijačnim tezgama smo „na ti“, a punačka službenica na šalteru čini nam se sporijom od one vitke!

Albert Ajnštajn je rekao da živimo u svetu u kome je lakše razbiti atome nego predrasude. Iako mnogi tvrde da ih nemaju, verovatno ne postoji osoba koja nije bila žrtva sopstvenih predubeđenja. Predrasude da "fudbaleri nisu inteligentni", ili da su "brinete pametnije od plavuša", prate nas kroz čitav život i utiču na naše lične stavove. Već u pubertetu srećemo se sa predrasudama koje su prisutne gotovo u svim društvenim sferama i ljudskim odnosima.

- Osobe sa autoritetom, prvenstveno roditelji, sistematskim vaspitavanjem mogu mnogo da učine po ovom pitanju. Jer, odmalena bi decu trebalo da učimo da neko ne vredi više samo zato što je moderno ili skupo obučen - ističe Mirjana Vuksanović.

Koje sve predrasude postoje?

- Prva vrsta su predrasude kao posledica usvajanja neopravdanog sistema vrednosti sredine iz koje neko potiče. Postoje i predrasude koje koren imaju u nečijim ličnim osobinama, ličnoj nesigurnosti i nagomilanoj agresivnosti. Za takve osobe, predrasude su sredstvo za ublažavanje ličnih teškoća. One se i najteže otklanjaju i suzbijaju.

U čemu je razlika između predrasuda i stereotipa?

- Reč predrasuda potiče od latinske reči praejudicere, što znači suditi bez dovoljno informacija ili znanja. Predrasude su stavovi kod kojih je očigledan nedostatak opravdanosti i logičke osnove. Praćene su intenzivnim osećanjima i pomažu nam da ostvarimo neke svoje želje i ciljeve, koje bismo inače teško ostvarili, ali i da ublažimo osećanje sopstvene nesigurnosti i napetosti. To su negativni kulturni stavovi usmereni protiv neke osobe ili grupe ljudi, bazirani na stereotipima. Stereotipi su takozvane „slike u našim glavama“. Pružaju okvire za objašnjenje događaja o kojima smo samo delimično obavešteni. U pitanju je previše pojednostavljen način razmišljanja o određenim pojavama ili grupama ljudi, bilo da je reč o zanimanju, društvenoj klasi, rasi, nacionalnosti...

Zbog čega smo podložni predubeđenjima?

- Ona su često odraz nesigurnosti i nezadovoljstva sobom. Ako sa iskazivanjem predrasude još ostvarujete i neki svoj interes, nećete imati ni najmanju potrebu da formirate sopstveno mišljenje. S druge strane, ostvarene ličnosti, navikle na kritički pristup stereotipu i pojavama u društvu i životu, formiraće svoje mišljenje na osnovu objektivnih pokazatelja i sopstvene procene. Dok jedni prepoznaju svoje predrasude i trude se da se izbore sa njima, drugi smatraju da su njihova uverenja jedina prava.

Predrasude su nekada bezazlene, ali su često veoma opasne?

- Na primer, predubeđenja na poslu mogu nekome da nanesu veliku štetu. Teže se zapošljavaju oni prema kojima postoje predrasude, ili dobijaju teže poslove, manje su plaćeni, teže napreduju... Jednostavno, predrasude se pojavljuju u svim oblastima života. Bilo da je reč o tome da ne želimo da se družimo s nekim ko nije na našem finansijskom nivou ili ga ne volimo jer podržava nama omraženu političku partiju. Lakše komuniciramo sa onima koji razmišljaju kao mi i poštuju slične vrednosti, a koje su, kao i mi, usvojili još u roditeljskom domu. Međutim, to ne znači da "oni drugi", koji nam se manje dopadaju, nisu u redu. Oni su samo drugačiji od nas – zaključuje naša sagovornica.

BUDITE RADOZNALI I FLEKSIBILNI

- Ne sudite unapred

- Budite fleksibilni, jer vas krut način razmišljanja sprečava da vidite kakvi su drugi

- Budite radoznali, jer ćete tako otvoriti mnoga vrata koja ste nesvesno zatvorili

- Okružite se osobama koji vas podstiču, a izbegavajte one koje stalno jadikuju i okrenute su samo sebi

- Više se smejte

- Povežite se sa osobama drugačijih interesa i proverite svoju sposobnost prihvatanja različitih mišljenja, jer mnoge predrasude nestaju kada shvatimo šta možemo da naučimo od drugih

- Negujte pozitivan stav prema sadašnjosti i realne planove za budućnost


ON ŽELI SEKS, A ONA LJUBAV

"Muškarci žele seks, žene žele ljubav". Ovo je samo jedna od mnogih ljubavnih predrasuda koje nam "serviraju" još od detinjstva. Postoji i veliki broj klišea o muško-ženskim odnosima.

Činjenica je da muškarci o seksu razmišljaju češće nego žene, ali i da više od pripadnica lepšeg pola brinu o zadovoljavanju svih telesnih potreba, među kojima su i hrana i spavanje. Takođe, najveći broj muškaraca želi brak i porodičan život, dok je danas sve više dama koje ne žele da se "vežu" za jednog muškarca i sa njim provedu život.