JOŠ jednu neverovatnu, nesvakidašnju i vanserijsku turističku aktrakciju u najskorije vreme dobiće srpska prestonica, obećao je Zoran Radojčić, gradonačelnik Beograda, posle posete tašmajdanskih pećina.

Piramida u srcu grada, Karađorđeva skrivnica, nacistički štab, kamenolom, noćni klub, groblje viđenijih Beograđana, ledara kojom je zapregama razvožen led u beogradske kafane - tašmajdanske pećine su riznica zanimljivih priča i događaja koji su se ovde odigrali. Zoran Nikolić i Vidoje Golubović, autori bestselera "Beograd ispod Beograda", ugostili su danas gradonačelnika Beograda i proveli kroz podzemlje grada.


Tri ogromne prostorije u kojima su se nalazili kamenolom, pećina stara nekoliko miliona godina, štab Aleksandera fon Lera i spavaonice za nemačke vojnike, ali i svlačionice za sportiste, fabrika leda i scenografija za nekoliko filmova, samo su neka od mesta koja je video gradonačlnik.


PROČITAJTE I: AUSTRIJSKI SENIORI NA ODMORU U BEOGRADU: Lepo troše i šalju razglednice (FOTO / VIDEO)


- Poslednja prostorija, ogromna pećina, nalazi se ispod kafane "Šansa" i tu je bilo Staro groblje na kojem su sahranjivani ugledni Beograđani poput Ilije Kolarca i Đure Jakšića - kaže Zoran Nikolić, književnik i novinar "Večernjih Novosti".- Prostor je poput ogromne kupe, a speleolozi naslućuju da postoji i izlaz kod Pravnog fakulteta. Ovde je propalo Staro groblje i kosti su se rasule, pa prostor ima posebnu atmosferu i krije mnoge tajne priče. Iznad su, prema beleškama hroničara, spaljene mošti Svetog Save, jer se tu nalazio Mali Vračar.


I još mnogo toga doznaće Beograđani i turisti kada se prostor uredi za posetioce. Nažalost, nemački ventilacioni sistem "orkan" odnela je sovjetska vojska, a sva instalacija i toaleti su pokradeni.




- Postoji idejno rešenje, a Zoran i Vidoje su osmislili priču zanimljivu za posetioce, pa je na meni da uradim sve što mogu da ovaj prostor počnu da posećuju Beograđani i gosti - kaže Radojčić.- Uradićemo studiju izvodljivosti i finanasijsku konstrukciju. Prvo ćemo reširi bezbednost prostora i uvesti instalacije. Građevinsko-arhitektonski deo mora da bude ukomponovan u čitavu priču.


OD RIMA DO BEOGRADA


U STENU današnjeg Tašmajdana pre 13,5 miliona godina udarali su poslednji talasi Panonskog mora.

Rimljani su pre dva milenijuma tu napravili kamenolom od kojeg je izgrađen Singidunum. Turci su dali ime Tašmajdan (kamen-rudnik), a odavde je Ilija Kolara vadio šalitru, neophodan sastojak za izradu baruta. Tu su se skrivali ustanici i Beograđani u Prvom svetskom ratu, a ovde je bilo i nacističko sklonište za Komandu za jugostok.