KADA ste u Sloveniji, ponašajte se kao Slovenac. A to onda znači - mislite zeleno, čuvajte zeleno. Slavite lepotu prirode poštujući je. Dok gužvate papirić u džepu sve do prve kante, postidite se i na pomisao da ga nonšalantno bacite na ulicu. Naviknite se na red. Odviknite od nehaja i nemara prema rekama, zgradama i klupama. Ne trubite na putu samo zato što onaj ispred vas vozi dozvoljenom brzinom.

Mali priručnik za kulturno ponašanje važi na svakoj koti Dežele, pa tako i u Rogaškoj Slatini u čije hodočašće vas pozivamo. Pripremite osmeh, udobne patike, kupaći kostim, dobar apetit. Odmorićete se, jer vas vodimo u jednu od najstarijih banja u Sloveniji. I slatko ćete se umoriti, zato što ovo nije samo beg u termalnu oazu, već i u čarobna seoska imanja, zelena planinska brda, ekološki i ekonomski osvešćenu zajednicu, neobične muzeje i prijatne razgovore sa Slovencima koji nam se nekako uvek obraduju.

Putovanje iz Beograda na istok zemlje sa kojom smo živeli u istoj kraljevini, a onda u bratstvu i jedinstvu, traje oko pet sati. Toliko je potrebno da se uz pauzu za kafu i dva granična prelaza, štiklira 480 pređenih kilometara. Posle monotonog krstarenja auto-putem, i periferni vid se zadovoljno budi na blesak zelenog prostranstva. Brdovit je horizont, a "dekoracija" tipična - četinari, umivene fasade porodičnih kuća, krave koje spokojno pasu. Tako izgleda prva slika Savinjske regije. Drugu ćete kreirati kada prebacite iz pete u propisnu drugu brzinu misli i dozvolite organizmu da "zapleše" u ritmu Rogaške Slatine.


BRIGA O PRIRODI I ČOVEKU


Danas kada se mnoga područja preko noći proglašavaju lekovitim, ovo može da se pohvali prvim pisanim tragom o "tituli" termalnog čak iz 12. veka. A legende su, naravno, još starije. Po jednoj od njih, bog Apolon je nad Rogašku Slatinu poslao svog izaslanika, krilatog konja Pegaza, da udari kopitom u tlo i tako otvori prolaz izvoru mineralnih voda. Najviše se proslavila "donat", pronađena početkom 20. veka u centralnom parku, čija čaša u lečilištu danas košta (luksuznih) tri evra. Ali kako po nju hrle ljudi iz svih krajeva sveta, sa svakog kontinenta, na banjskom korzou možete videti najrazličitije nacije i rase. I to u bade mantilima! Da, ovde je sasvim normalno da se boravak u banji provede maksimalno opušteno, bez pogleda koji bi se podsmevali šetnji u ovom odevnom predmetu. Samo zamislite da je tuda i tako možda šetao i knez Mihailo Obrenović, Karađorđevići ili, recimo, Ivo Andrić - česti gosti Rogaške. Bila je to jedna od primamljivih destinacija i u vreme SFRJ, pa je tako 1985. dobila titulu "Šampion turizma" za područje cele Juge. Osećalo se to nešto posebno i vek i po ranije, kada je Franc List ovde imao nezapamćeni koncert.



Ali ovde se ne živi od stare slave. Ta deviza nikada nije bila na snazi. Meštani se trude da iz godine u godinu opravdaju nebrojeno puta dodeljenu nagradu za najlepše uređenu turističku destinaciju u Sloveniji. I dobro im ide. Videćete to čak iako u obilazak krenete sa željom da pronađete dlaku u jajetu, pa da im, na primer, zamerite da dalje od centra nije sve tako cakum-pakum. Odustanite, jer jeste. U Rogaškoj se pažljivo brine o svakom cvetu, kamenu, balkonu i fasadi. I o čoveku. Ovo je, ne treba zaboraviti, i zvanično proglašen grad po meri invalida. Ima i onih koji ga smatraju sterilnim i dosadnim, ali ako umete da uživate u harmoničnim pejzažima, mineralnoj bazenskoj vodi i čistom vazduhu, onda vam tišina mesta neće smetati. A tu je i bioskop koji ponovo radi! I voli naše filmove.



DUH JUGOSLAVIJE


Posebnu stranicu možda, ipak, zaslužuje priča o gostoprimstvu u mestu od 12.000 stanovnika. Slovencima je važno da iz njihove zemlje odemo zadovoljni, a uz glasan prizvuk jugonostalgije trude se da nas učine važnijim gostom od zapadnjaka. Iako im se neretko pripisuje da su hladni, ako i jesu, to se u odnosu prema nama ne oseti. Štaviše, boravak u Rogaškoj vrlo prija upravo zbog prijatnosti koju emituju meštani, a među njima pre svega Nani Poljanec, vrsni poznavalac prošlosti i sadašnjosti ovog mesta i Jugoslavije. Sve što poželite da saznate o Rogaškoj, saznaćete od čoveka u čijoj kući i Ljudskom muzeju se nalazi čitav jedan život bivše zemlje, predmeti koji su pripadali dinastiji Karađorđević, Titove fotografije, kolekcija potpisa i uspomena znamenitih ličnosti. Rogaška i Beograd su danas bliži nego ikad, jer Nani Poljanec i Umetnički pres karavan Slavice Hinić rade na jačanju veza između dva grada nekada jedne zemlje.

Ni na seoskim domaćinstvima ništa manje nećete biti uskraćeni za ljubaznost Slovenaca koji će vas, kao na primer porodica Janka Zupaneca, dočekati sa širokim osmehom. I tradicionalnom zakuskom "naparfemisanom" neizbežnim bundevinim uljem, od kojeg lako krene voda na usta. Erpica uglavnom pokupi najviše simpatija, jer je teško odoleti toplom hlebu sa čvarcima, koji se odlično slaže sa vinom. A po njima je Rogaška takođe prepoznatljiva, u šta će vas lako uveriti poznati vinogradari Ivan Mijošek i Drago Kregar. Ili ste radije za dobru medovaču porodice Terbovc?



Ali pre toga iskoristite priliku da posetite najveću radionicu orgulja Škrabl i jednu od najvećih zbirki kaktusa u Evropi. Među 7.000 bodljikavih biljki i 1.700 različitih vrsta saznaćete da su mnoge od njih izuzetno jestive i lekovite, koje su glavni sastojak tekile i zašto im zimi ne treba ni kap vode niti zračak svetlosti da bi preživele.

Kako je u Rogaškoj Slatini sve na pet minuta peške, predlažemo vam da posetu gradu zaštitnice Svete Ane podignete na viši nivo. Ali bukvalno. Popnite se na skoro 1.000 metara nadmorske visine planine Boč. Zelena lepotica dom je retke ruže Velikonoćnice i "raspršivač" kiseonika koji će vam sigurno prijati za srećan put nazad.



GRAD STAKLA

ONI koji dolaze u Rogašku da bi se lečili, organizam pre svega "počaste" značajnom dozom magnezijuma. Voda iz lečilišta pomaže osobama sa gastro, srčanim, vaskularnim, nervnim oboljenjima... Iako je prva asocijacija na ovo mesto još od SFRJ bila "Afrodita", danas ovde uspešno posluje 220 privatnih firmi. Zahvaljujući poslovnom inkubatoru "Vrelec" mladi daleko lakše pokreću sopstveni biznis. A Rogaška Slatina uz moderne trendove ne prestaje da biva i grad stakla, pa tako njeni proizvodi od kristala i dalje putuju čak do Njujorka i domova prestižnih ličnosti.