DOK Srbija beleži rekorde u turizmu i ubira značajan prihod od ove sve značajnije privredne grade, o zaštiti životne sredine i prirodnim lepotama skoro da se i ne vodi računa.

Prošle godine je zabeležen rekordan broj domaćih i stranih turista - čak 3,4 miliona, i oni su ostvarili oko devet i po miliona noćenja, a devizni priliv je premašio 1,3 milijarde evra. Očekivanja i za ovu godinu su velika, jer gosti, uz Beograd i Novi Sad, najviše posećuju Kopaonik, Zlatibor, Staru planinu, Vrnjačku Banju, Sokobanju...

Zaštita životne sredine i prirodnih lepota koje privlače turiste, s druge strane, izgleda da su nam poslednja briga. Tako se pred našim očima uništavaju Zaovinsko i Zavojsko jezero i bistre planinske reke, za koje se ne zna koliko dugo još takve mogu da budu zbog smeća koje se svuda baca, narušavajući pritom čitav eko-sistem, a divlja gradnja sve više cveta po nacionalnim parkovima. Možda su se domaći turisti navikli da gledaju nered i ljudski nemar, ali stranci se sigurno ne dive betonskom zdanju na Pančićevom vrhu ili brdima plastike po jezerima i rekama.

PROČITAJTE JOŠ - Smeće duž puteva ogledalo Srbije

- Nismo dobili nikakve primedbe u vezi sa ugrožavanjem životne sredine koje može da utiče na turizam - kazao nam je Miroslav Knežević, pomoćnik ministra turizma. - Vodimo računa o strategiji razvoja turizma i važnosti održivog razvoja i zaštite životne sredine. Lokalne samouprave bi trebalo da nam se obrate ukoliko imaju neki problem na određenoj destinaciji. Od kada sam ja ovde, nijedna lokalna samouprava se nije javila i rekla da ekologija ugrožava turizam.

VAUČERI "PLANULI" PRIMETNO je veliko interesovanje domaćih turista kroz dodelu vaučera. Prve godine nisu bili svi podeljeni, a sada je za tri i po meseca dato 120.000 vaučera. Svaki gost koji se prijavio za njih morao je da ima rezervaciju od minimum pet noćenja - rekla je Labovićeva.

Kada je reč o ovogodišnjem povećanju broja turista, Knežević objašnjava da će on biti na nivou evropskog i svetskog proseka. Samo za prva tri meseca, broj gostiju je za četiri odsto veći u odnosu na isti period prošle godine. Devizni priliv veći je za 8,7 odsto u prva dva meseca u odnosu na 2018. godinu.

- Očekujemo da će u narednom periodu rast beležiti Palić, Donje Podunavlje, Divčibare, Podrinje, jer se tu ulaže, pa su očekivanja realna - jasan je Knežević.

Da nemaju neki veliki uticaj na skretanje pažnje kada je u pitanju uništavanje prirodnih lepota naše zemlje, rekla nam je direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović.

- Nije naša reč toliko jaka da bismo mogli da napravimo neki pomak - smatra Labovićeva. - Vodimo računa, kada pokazujemo prirodne lepote, da izbegnemo mesta koja su kritična. To vredi pričati onima čija se reč više čuje. Nas mogu i da saslušaju, ali ništa nije obavezujuće.

PROČITAJTE JOŠ - Na plažama u Igalu mnogo smeća

Direktorka TOS-a objašnjava da postoji trend rasta broja gostiju u poslednje četiri godine. Tu su, kako kaže, velika ulaganja u infrastrukturu, smeštajne kapacitete, promociju i kampanje, pa se to očekuje i ove godine. Teži se tome da dođe još više stranih turista i da se situacija promeni, da ih bude više nego domaćih, jer je to ono što generiše devizni priliv.