BORAČKI krš, brdo fantastičnog reljefa na rubu gružanske kotline je prema jednoj hipotezi ostatak supervulkana koji je nestao u eksploziji pre oko 40 miliona godina. Srce kaldere, vulkanskog dna koje je potonulo posle erupcije jeste današnja plodna ravnica oivičena masivima Rudnika, Kotlenika i Gledićkih planina. Gusta lava koja je posle eksplozije nastavila da polako ističe na krajnjem zapadnom ogranku Ješevice oblikovala je nisku planinu ukrašenu nadrealnim skulpturama od lave, stubovima visokim po nekoliko desetina metara, okamenjenim rekama, "kapima" prečnika desetak metara..

Ovaj divlji "naježeni" kameni pejzaž fascinira posmatarače koji dolaze iz pravca Kragujevca, preko pitome Gruže. Kad se uđe u selo Borač, utisak nepristupačnosti se pojačava kad se iz podnožja posmatra igra svetla na šiljastim izbočinama na monumentalnoj tamnoj vertikalnoj litici.

Pročitajte još - Nebeski vidici sa despotovog grada Borača

Taj mistični doživljaj prekidaju glasovi koje vetar donosi sa zupčaste krune brega. Oni bude radoznalost namernika da obiđe to čudo prirode i osmotri svet sa njega, a to uopšte nije teško. Obeležena staza kojom se brzo stiče na vrh Boračkog krša počinje od lepe srednjovekovne crkve Svetih arhangela, s izuzetnim freskopisom. Obeležena je belo-crvenim planinarskim markacijama i vodi pored starog groblja s umetnički izrađenim spomenicima do raskrsnice gde treba skrenuti naviše do platoa podgrađa poznoantičke i srednjovekovne tvrđave Borač, koja je služila i kao vladarska rezidencija cara Dušana, despota Stefana i despota Đurđa. Tu se ulevo skreće na tvrđavski put s ostacima kaldrme, prolazi se kraj ostatka bedema, kula i kuća velikog grada, sve do vrha visokog 515 metara, gde se nalaze ostaci crkve i donžon kule.

To je već uobičajena staza koja Borački krš čini jednom od najposećenijih planina u Srbiji, gde je vikendom teško naći slobodno mesto na stenama. Ipak to je samo deo čuda koja se ovde nalaze. Posetioci crkve mogu da se desno od hrama popnu na okamenjenu reku lave i prateći njen tok dođu neposredno ispod litice i uživaju u neverovatnom pejzažu iz druge perspektive. Posetilac Boračkog krša može bez mnogo muke uživati i u osećaju koji imaju alpinisti, ako nastavi centralnom seoskom ulicom do stare trafostanice i naspram nje uđe na stazicu kroz stene. Kad stigne do prvog malog platoa i nastavi udesno stazom koju su u živi kamen uklesale ruke drevnih neimara naći će se u paralelnom svetu megalita od lave koji izgleda svetlosnim godinama udaljen od stvarnosti, iako se nadnosi na samo stotinak metara iznad pitomog sela Borač.