Iako su pojedine krize u svetu prethodnih decenija imale veliki globalni uticaj na razvoj turizma, ova privredna grana uvek je pokazivala izuzetnu sposobnost oporavka, a stručnjaci ocenjuju da će turizam, ako i dođe do nove globalne finansijske krize o kojoj se proteklih meseci sve više govori, najlakše podneti recesiju.


U uslovima globalnog turističkog poslovanja, Srbija proteklih godina beleži pozitivne trendove, o čemu svedoči broj izgrađenih hotela, otvorenih hostela, dvocifren rast novih turista, ali i devizni priliv koji prelazi milijardu evra godišnje.


Turizam se neprekidno suočava sa krizama koje utiču na njegov razvoj, a početkom 21. veka na ovaj sektor globalno su uticali teroristički napadi na SAD, Svetska ekonomska kriza 2008. godine, sukobi na Bliskom istoku i u Africi, kao i niz prirodnih katastrofa...


Uprkos globalnim dešavanjima, u Srbiji je protekle četiri godine otvoreno više od 100 hotela, od kojih oko 40 u Beogradu, a beleži se i veći broj turista sa "novih tržišta" poput Kine i Irana.


Ako bi se finansijska kriza dogodila u naredne dve godine, kao što to prognoziraju pojedini ekonomisti, turizam bi možda od svih privrednih grana to najmanje osetio, kaže za Tanjug osnivač i direktorka međunarodne konferencije o hotelijerstvu “Adria Hotel Forum” Marina Franolić.


Kriza se za sada ne vidi, jer se hoteli u regionu sve više otvaraju, a dolazak stranih investitora u ovaj region pokazuje da je "kapital globalno raspoloživ za investiranje, ali i da se region stabilizovao i da postoji potencijal za ulaganje".


Grinfild investicije nisu u fokusu investitora u našem regionu", ocenjuje Franolićeva i objašnjava da se ulagači više odlučuju za kupovinu i rekonstrukciju postojećih objekata.


Ona navodi da se poslednjih godina pokazalo da je "stari koncept" hotela prošao i da gosti danas traže "doživljaj", te da su zato aktuelni "lajfstajl" hoteli, odnosno hoteli srednje kategorije sa sobama manje površine, sa "udobnom kućnom atmosferom" ali tehnološki moderno opremljeni.


Problem koji hotelijere pogađa, kaže, više nego što ih brine potencijalna finansijska kriza jeste nedostatak stalnih radnika.