KO nije bio na Zlatiboru, taj ne zna šta je zdravo mesto - kao vetar su se, početkom 20. veka, pronosile reči pesnika Jovana Dučića. Kolale su slične priče još u 17. veku, da bi 20. avgusta 1893. godine ovaj kraj zvanično bio proglašen zdravstveno-turističkom destinacijom za svaku preporuku. Tog dana Zlatibor je osvojio i kralja Aleksandra Obrenovića, po kojem je centar mesta dobio ime - Kraljeve vode. I kralj Petar Prvi Karađorđević se zaljubio u zelene zlatiborske proplanke, pa je izgledalo kao da su oni "iscrtani" samo za pripadnike plave krvi i krunisane glave. Međutim, Zlatibor je oduvek širio ruke svakome ko je želeo da ispije "čašicu zdravlja" i nazdravi za život uz "čašicu lepote". Od 60-ih godina prošlog veka do danas, nikada nije gubio u trci za najvoljeniju srpsku planinu, kojoj se svako bar još jednom vrati.

Meštani ovog kraja vole da kažu kako je Bog šest dana stvarao svet, da bi sedmog dana došao baš na Zlatibor da se, među zlatnim borovima po kojima je i dobio ime, odmori i okrepi. Moderno doba ga je učinilo atraktivnom lokacijom i za zabavu, a ne samo za porodični odmor i lečenje, ali čim se malo udaljite od centra obradovaće vas slika koja svedoči da još ima brda i proplanaka na kojima se čuje samo - priroda. Netaknuta. Čarobna. Lekovita. Uzvišena. Prepustite joj se...

Gostoljubivost na ceni

Ukoliko ste avanturista, zašto se ne biste osmelili na visine? Pravo do 1.496 metara, koliko je visok najviši vrh Zlatibora - Tornik, od centra udaljen deset kilometara. Poznati skijaški centar nije meta samo skijaša, već i pešaka voljnih da osvoje prostor nadomak neba. Sa njega savršeno puca još savršeniji pogled na Ribničko jezero, naselja Dobroselnicu, Jablanicu i Ribnicu, pa čak i na "komadiće" Tare, Jahorine i Durmitora. Na putu do cilja osetićete nebrojeno "rascvetalih" ruža vetrova, udahnućete onaj čisti, jodom obogaćen vazduh koji širi pluća i podseća zbog čega Zlatibor slovi za pravu vazdušnu banju. Od Tornika polaze i kros-kantri biciklističke rute, pa mnogim posetiocima adrenalinsko zadovoljstvo pruža skuter ili karting doživljaj.

A, ako se pomerite samo dvadesetak kilometara od centra, gostoljubivo će vas dočekati - Gostilje. Slika i prilika one prave seoske idile razliće se pred vašim očima kao ulje na platnu. Nepregledni proplanci i pašnjaci, kuće raštrkane između gustih borova, bašte sa vajatima... Huk prirode. Prvi susret biće dovoljan da shvatite zašto je ono oduvek bilo selo sa raritetnim resursom - zdravljem. Fizičkim i duhovnim. Danas se uglavnom prepoznaje kao dom atraktivnog vodopada koji se strmo spušta na Gostiljski potok, lokalno poznat kao Vrelo. Veruje se da je ova voda, onako ledena, lekovita, pa ništa nećete izgubiti ukoliko se umijete u potoku. Možete "samo", kako kaže legenda, da živite srećno i dugo. Ne znamo koliko je u to verovao i Dimitrije Tucović, vođa i teoretičar socijalističkog pokreta u Srbiji, koji potiče baš iz mesta prepoznatljivog po gostoljubivom stanovništvu, po kojem je i dobio ime. Za ljubitelje pastrmke, Gostilje je u mapu gurmanskog doživljaja "za ne propustiti" upisano crvenim slovima.

Zlatiborski kraj je i dom jedne od naših najpoznatijih pećina, koja se neformalno naziva srpski Pamukale, poredeći se tako sa turskim čudom. Ovo naše se zove Stopića pećina i udaljeno je nešto manje od 20 kilometara od Kraljevih voda, a smešteno između Rožanstva i Trnave. Duboko u nedrima planine. Istraživanja na ovoj tački još traju, ali je lokalitet odlično uređen, u šta ćete se uveriti čim zavirite u "skrovište" čiji je kružni otvor širok čak 35 i visok 15 metara. Pećina je bezbedna i osvetljena. Ne očekujte da ćete u njoj videti previše pećinskih ukrasa - stalaktita i stalagmita, ali će vam se dopasti podzemni vodopopad Izvor života, koji se razbuktava kada se slije više vode. Stopića pećina, kroz koju protiče Trnavski potok, prepoznatljiva je po karakterističnim bigrenim kadama nastalim taloženjem krečnjaka.

Vuna je i dalje u modi

Zlatibor je oduvek bio i asocijacija za pletene džempere, kape, šalove i čarape, koji su umeli da ugreju više od najtoplijeg grejnog tela. Dobar glas o Sirogojnu počeo je daleko da se čuje kada je vizija Dobrile Vasiljević Smiljanić, 60-ih godina prošlog veka, okupila vredne žene ovog kraja i nagradila njihove čarobne pletiteljske moći. Tradicionalno seosko zanimanje je izdignuto na viši nivo, a udružene ruke žena su počele da stvaraju istoriju. Najrazličitiji modeli, boje i šare počeli su da putuju po svetu. Muzej pletilja u centru sela od zaborava čuva uspomenu na prava remek-dela, koja se i danas stvaraju, prateći modne trendove i parirajući najboljima. Domaćice su ponosne na svoje rukotvorine koje potvrđuju da je vuna i dalje u modi.

Ali Sirogojno nisu samo topli, vuneni predmeti. Ono je i muzej pod vedrim nebom. Kako bi oživeo autentično zlatiborsko domaćinstvo iz 19. veka, Jugoslovenski republički institut za zaštitu spomenika kulture je 1979. godine osnovao "Staro selo Sirogojno". To je danas pravi muzej na otvorenom, sa 40 drvenih objekata oivičenih autentičnim tarabama od drveta. Ovde možete da vidite kako su meštani nekada, osim kuće u kojoj se okupljala mnogočlana porodica, imali i vajat za mladence, mlekar - mesto gde su se pravili sir i kajmak, pekaru - kućicu za pečenje hleba, ambare za žito... Borka Ćaldović, domaćica iz Sirogojna i čuvarka tradicije, vratiće vas u prošlost toplom pričom pored vatre.

- Vatra se na ognjištu nikada nije gasila, jer je bila simbol života - objasnila nam je Borka. - Žene su na njoj spremale hranu, oko ognjišta štrikale i plele, okupljale porodicu. Ljudi su živeli u zajednici i tačno se znalo koji je čiji posao. U kući je bio zemljani pod, spavalo se na slamarici. Jedino su novopečeni mladenci mogli da spavaju u posebnoj prostoriji. Kuće su imale dvoja vrata. Kako se sunce rađa na istoku, verovalo se da se na toj strani dešava sve lepo, pa su na ta vrata ulazili gosti, unosila se mlada, novorođenče, badnjak... Na zapadna vrata se iznosio pokojnik.

Pa ukoliko poželite da doživite neprocenjivi mir prohujalog vremena, u Sirogojnu ili Ljubišu, rodnom mestu Ljubivoja Ršumovića, možete da prenoćite u brvnari i probate tradicionalne gurmanske bisere - kačamak, pitu od heljde, jagnjetinu, domaću šljivovicu... I naravno - lepinju sa kajmakom, bez čijeg se zalogaja ne računa da ste bili u zlatiborskom kraju.

Sezona tokom cele godine

Nekome je zlatiborski kraj najlepši zimi, kada sneg prekrije "breg" i zavlada prava, bela čarolija. Obrazi se zacrvene na sankama, skijama i u dugim šetnjama, a u smeštaju ugreju na vatri koja pucketa iz peći. Neko, opet, najviše voli letnje izdanje Zlatibora, jer planinski vazduh donosi prijatno osveženje od neprijatnih vrelina. To su i udarne turističke sezone u ovom kraju, kada po zdravlje i odmor u toku samo jednog dana dođe čak 25.000 posetilaca. Međutim, Zlatibor ne mari za godišnja doba, jer je atraktivan u svakom trenutku.

- Mi se trudimo da gostima ponudimo najbolje zlatiborsko izdanje tokom cele godine - kaže Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor. - Trenutno smo u završnoj pripremi za otvaranje skijališne sezone uz novinu - mogućnost noćnog skijanja. Decu ćemo obradovati klizalištem i sankalištem, a posetioce će u novogodišnjoj noći na Kraljevom trgu zabavljati Dragana Mirković i trubači.