NAJMANjE 100.000 ljudi očekuje se na 55. "Župskoj berbi" u Aleksandrovcu, najpoznatijoj manifestaciji u Srbiji posvećenoj vinu i vinogradarstvu. Posebnu ulogu, po tradiciji, imaće oni na kojima ostaje budućnost cele Župe - učenici Srednje škole "Sveti Trifun", njih 710. Naslednici starih vinara nastavljaju da peku zanat čiji tragovi u ovom krajevima datiraju od pre 3.000 godina.

U kabinetima ih zatičemo kako obavljaju završne pripreme za manifestaciju koja će od 20. do 23. septembra u opštinu dovesti pet puta više ljudi od broja njenih stanovnika. Đaci donose eksponate za Poljoprivrednu izložbu, spremaju se za umetničke i dramske sadržaje posvećene ovoj manifestaciji na kojoj će dočekivati goste iz zemlje i sveta i služiti vino iz čuvene fontane u centru varoše iz koje svake godine potekne više hiljada litara ružice.

- Škola je nastala 1926. na temljima specijalne Vinodeljsko-voćarske škole, a naš vinski podrum potiče još iz 1924. godine i izgrađen je po ugledu na podrume u Bordou. Tu naša deca uče osnovne lekcije iz vinarstva - predočava, za "Novosti", Branko Rajčić, direktor Srednje škole "Sveti Trifun".

Škola je mešovitog tipa, sa gimnazijalcima i mašincima, ali je ipak poljoprivreda srce cele ustanove.

PROČITAJTE I: Počela 53.Župska berba u Aleksandrovcu, vinari pozivaju u goste

- Koristimo 92 hektara zemlje, a obrađujemo oko 15 hektara. Pored vinograda, imamo i voće, jabuke, kruške, šljive, višnje i dunje.

Vinogradi se prostiru na sedam hektara. Učenici u prva dva razreda uče o sadnom materijalu, rezidbi, plevljenju, u trećoj uče osnove teorije vinarstva, a u četvrtoj rade i praktične hemijske analize, kao i kompletnu proizvodnju belog, ružičastog i crvenog vina. U podrumu iznad kojeg je danas Muzej vinarstva i vinogradarstva sa stalnom postavkom, đaci obrađuju prvo pristiglo grožđe. Prava berba tek prestoji.

- Prinos bi trebalo da bude od sedam i po do osam kilograma grožđa po hektaru, što bi godišnje iznosilo 60.000 boca godišnje - kaže Dejan Mihajlović, profesor vinarstva, koji je svakodnevno u vinogradima i u podrumu. - Posla uvek ima dosta. Smer vinar-vigradar je ključan za budućnost kraja.

U Župi se vino toči u 50 porodičnih vinarija i pod vinogradima je oko 2.000 hektara osunčane zemlje. Rad na muljačama, presama, pumpama, filterima, podrazumeva se od malih nogu. U Aleksandrovcu se od malih nogu razlikuju vrste grožđa i vrlo dobro zna šta su tamjanika i prokupac, a šta italijanski rizling, frankovka, kaberne sovinjon i merlo. Većinu proizvode i lično!

PROGRAM JUBILARNE "BERBE"

"Berba" počinje defileom najmlađih Župljana na Vinskom trgu, a već u kasnim satima otvara se Vinska ulica, najduža do sada, sa desetinama izlagača. Poljoprivredna izložba škole i otvaranje Fontane vina predviđeni su za danas, a među mnogobrojnim programima u Zavičajnom muzeju Župe i u Muzeju vinarstva i vinogradarstva, na ulicama Aleksandrovca, binama i posebni scenama održavaće se festivali foklora, izložbe autentičnih župskih suvenira, izložbe iz Kraljeva, Gornjeg Milanovca i Aranđelovca, veče vinske pezije, "rekonstrukcija" stare župske svadbe...

ANKETA: Da li će vinarstvo biti vaše životno zanimanje?



ŽELjKO SIMIĆ:

- Pošto sam dete sa sela, nije čudno što mi je želja bila da se bavim poljoprivredom, i, naravno, upišem ovu školu. Radim i u porodičnom vinogradu, tu sam odmalena. A posle ću sigurno upisati Poljopivredni fakultet.



JOVANA ŠARONjIĆ:

- Vino i tehnologija vina su me oduvek interesovali. Roditelji su pravili vino, a imam i rođake koji imaju vinariju. To ću i nastaviti da usavršavam, planiram da upišem studije po završetku ove škole.



STEFANA MIHAJLOVIĆ:

- Odrasla sam uz vinograd. Proizvodnja vina je nešto najprirodnije što ovde naučite od detinjstva. To me je i zainteresovalo sa naučne strane, a u planu su studije poljoprivrede.




DANIJELA BABIĆ:

- Upisaću Hemijski fakultet, jer smo dosta vremena proveli u laboratoriji i odlično savladali potrebne predmete. Savetujem svima koji imaju slična intresovanja da završe našu školu. U ovom kraju ljubav prema vinogradu se podrazumeva.