ROVINJ: Grad na koji svakog leta padaju zvezde

ŠARMANTNA i sunčana Istra je, za sva vremena, ostala upamćena kao jedan od simbola nekih davnih, lepših godina, kada je ova, verovatno jedna od najlepših obala Jadrana, bila put kojim se češće ide.

Danas su ti, nekada čuveni putevi, malo drugačiji, i dalje prohodni, ali u velikoj meri obeleženi nostalgijom. Mnogo toga se promenilo, ali su neke stvari, uprkos svemu, ostale iste. Pre svega onaj neobjašnjivi osećaj kada se pomisli na leto, more i neke uspomene iz starih vremena. Živopisni Rovinj je, čini se, ostao nepromenjen, duhom, lepotom i atmosferom, pa je zato putovanje u ovaj grad mnogo više od običnog putopisa.

Uprkos ne baš optimističnim vremenskim prognozama, bistra zora nad Rijekom, obećavala je koliko-toliko vedar dan, pa smo nešto spokojniji, nestrpljivo očekivali dolazak u Rovinj, nadajući se suncu i blistavom moru. Znatiželja je bila jača i od jake i, naizgled, beskrajne kiše, koja nam je, nadomak Rovinja, na nekoliko trenutaka, prilično pokvarila raspoloženje, dovodeći u pitanje lepotu i kreiranje ove priče. Međutim, negde na samom ulazu u, kako kažu, najfotogeničniji gradić Mediterana, još jednom se pokazala tačnom činjenica da pozitivne misli imaju neverovatnu moć.

Kiša je prestala i podigavši svoju sivu, prozaičnu zavesu, otkrila nam umiveni grad koji se budio, prelep u svojoj autentičnosti, bez obzira što, u tom momentu, nije bilo sunca, koje bi mu dalo još izraženiji sjaj.

Ako imate dovoljno mašte, Rovinj može da bude grad iz bajke, jer pogled na Stari grad u rano jutro zaista deluje nestvarno, ali je, pre svega, sjajno mesto za odmor i uživanje. Ipak, nema potrebe predugo se zadržavati u hotelima, iako u njima imate zagarantovanu fantastičnu uslugu, u svakom smislu. Zato smo se, samo nekoliko minuta posle jutarnje kafe, našli na obali, okrepljeni mirisom i svežinom mora, želeći da što pre otkrijemo ono najlepše što Rovinj čini toliko specifičnim. I bez obzira što na ovakvim putovanjima uvek nedostaje još koji sat ili dan, uspeli smo da osetimo i zabeležimo posebnu atmosferu ovog mesta, nekada toliko čuvenog i omiljenog letovališta turista iz skoro svih krajeva bivše Jugoslavije. Stariji će moći da kažu da li se i koliko Rovinj promenio, naš utisak je da je vreme ovde stalo na najlepši mogući način.

Već posle nekoliko koraka, shvatate da je Rovinj grad detalja, vedrih boja, romantike, umetnosti, prohujalih vekova i predivnih pejzaža. Čini vam se da je sve jako minijaturno, što sa nepreglednim prostranstvom mora, stvara upečatljiv kontrast, koji svemu daje jedinstven izraz. Jer, Rovinj nije samo klasično turističko mesto na obali. Na tren imate utisak da ste u Veneciji, naredna slika će vas podsetiti na Krf, treća na Herceg Novi, i tako, ovaj grad, sam po sebi, predstavlja jedno zanimljivo putovanje koje ne treba propustiti.

Ne zna se tačno kada je Rovinj nastao. Prvi put se spominje u petom veku i s pravom nosi naziv “plavi biser” Jadrana. Burna i bogata istorija, nijanse umetnosti na svakom koraku, fantastična priroda, 22 ostrva kojima je okružen i prelepi brežuljak “Monte”, na kom se nalazi Stari grad, krunisan Crkvom Svete Eufemije, samo su deo šarene razglednice ovog mesta, koje je 1963. godine proglašeno spomenikom kulture, a njegov kompletan krajolik zaštićenim prirodnim rezervatom. Duh ribarstva zadržan je od davnina, pa u samom centru možete videti bezbroj ribarskih brodića, koji siluetu Rovinja čine potpunom, uz vesele galebove, koji su ovde toliko pitomi, da ih slobodno možemo nazvati domaćim životinjama.

Put nas je, polako, vodio ka centralnom trgu, sunce je obasjalo Istru, boje su počele da dobijaju svoje prave tonove, više nije bilo bojazni od kiše, a samim tim je i raspoloženje postajalo sve bolje. Lepota i arhitektura glavnog trga stvaraju osećaj da se nalazite među kulisama nekog romantičnog filma, sa starim kafanama i koloritnim građevinama, čiji mizanscen upotpunjuje mala luka prepuna jedrilica, koja izvorni mediteranski šarm ovog grada čini još izraženijim.

Sa ovog mesta, sve stare, kamene uličice, gotovo bez izuzetka, vode ka vrhu poluostrva, odakle možete uživati u jednoj od, verovatno, najlepših panorama Jadrana, koja lepotu, ne samo Rovinja, već i same Istre čini neprolaznom. I kad smo već kod takvih prizora, još jedna zanimljiva karakteristika Rovinja je to što u njemu postoji mnogo skrivenih mesta na kojima vas niko neće uznemiravati, gde sami ili sa dragim ljudima možete uživati u moru, nestvarnim zalascima sunca, u vremenu odvojenom samo za sebe, uz dobro istarsko vino, bez gužve i buke, što svakako jesu trenuci koji, posebno na odmoru, imaju specifičnu draž i koji, vremenom, prerastaju u nezaboravne uspomene.

Šetnja ka Crkvi Svete Eufemije potvrdila je naš utisak da Rovinj, pored ostalog, jeste grad interesantnih detalja i neobičnih ukrasa, koji će vam, gotovo na svakom koraku otkriti nešto novo i drugačije. Jedan običan prozor ili ulazna vrata, osmišljeni tako da se razlikuju, boja zgrade ili mala, senovita galerija s pogledom na more, ma koliko, sami po sebi, bili netransparentni, gledajući u celini, čine ambijent ovog grada maštovitim i originalnim.

Zaokupljeni takvim mislima, uživajući u pogledu na more, polako smo stigli do Crkve Svete Eufemije, koja predstavlja jedan od primera barokne arhitekture u Istri. Slika grada je nezamisliva bez visokog zvonika sa kipom svetice, rađenog po uzoru na zvonik bazilike Svetog Marka u Veneciji, a njegova duga istorija bez kulta Svete Eufemije, petnaestogodišnje devojčice, rođene u gradu Kalcedonu, u blizini Carigrada. Ona je za vreme cara Dioklecijana, ne želeći da se odrekne hrišćanstva, okrutno mučena i bačena u amfiteatar, gde su je ubili lavovi, ali je, na zaprepašćenje mnogih, nisu rastrgli. Bilo je to 16. 9. 304. godine.

Vernici su mermerni sarkofag sa njenim telom tokom narednih vekova često premeštali i skrivali, u strahu da novi vladari ne oskrnave relikviju Svete Eufemije, pa je tako, po prastarom predanju, njen sarkofag nestao iz Carigrada, u kome se tada nalazio, da bi nekim čudom, nekoliko meseci kasnije, tačnije, 13.7.800. godine, tokom jedne olujne noći, morem dospeo do Rovinja. Od tada je Sveta Eufemija zaštitnica grada, a 16. septembar, koji se slavi kao njen dan, veliki praznik, koji na ovom mestu okuplja hodočasnike iz cele Istre.

Zanimljive legende ostavili smo u mirnoj i svečanoj unutrašnjosti crkve, iskoristili još jedan trenutak za pogled na kompletan arhipelag u blistavim bojama leta i nastavili dalje, ka podnožju Starog grada, čuvenom ulicom pod nazivom “Grisia”, umetničkim i boemskim kvartom Rovinja, u kome vas očekuju živopisne prodavnice suvenira i nakita, male umetničke galerije, antikvarnice, minijaturni kafei i vedra atmosfera začinjena mirisom mora, čempresa i maslina.

“Grisia” nas je ponovo vratila na centralni trg, gde nas je nekoliko detalja, kao što je stara “Krašova” prodavnica slatkiša, podsetilo na prohujala vremena, kada je Rovinj, kako kažu, bio Beograd na moru i kada su letovanja bila mnogo drugačija. Kad smo već kod toga, treba reći da je dobrodošlica meštana vrlo iskrena, oslobođena bilo kakvih banalnih insinuacija i negativnih reakcija. Nostalgija je sigurno ostala negde na ovim obalama, hteli to da priznamo ili ne.

Nakon odmora u jednom od kafića na trgu, iskoristili smo vreme da posetimo i gradsku pijacu, koja se nalazi tik uz Stari grad, na kojoj možete pronaći autentične prozivode iz ovog kraja, kao što su med, masline, začini i lekovita bilja, ulja, smokve i sir, istarski pršut i čuvena vina, “Malvazija” i “Merlot”, koja obavezno treba probati, jer degustacija ne samo vina, već svega što smo naveli, garantuje posebno zadovoljstvo.

Vreme je proticalo sve brže, pa smo se otisnuli na more, put “Crvenog otoka”, uživajući u posebnoj vizuri Rovinja, kada ga posmatrate sa vode, neobičnoj boji mora, svežini vetra i lepim utiscima.

“Crveni otok” predstavlja jednu od najlepših turističkih atrakcija rovinjskog arhipelaga. Na samo petnaest minuta plovidbe od grada, čeka vas ova prelepa, zeleno-plava oaza, najveće i verovatno najprivlačnije ostrvo, mesto stvoreno za uživanje u svakom smislu te reči. Ukoliko želite mir, udobnost, opuštanje i sve blagodeti pravog odmora, “Crveni otok” je nepogrešiv izbor. Još prijatnijoj atmosferi u ovom raskošnom prirodnom vrtu, doprinosi i preko 180 vrsta biljaka iz celog sveta, koje čitavo okruženje čine još privlačnijim i egzotičnijim, jer je, na jedan način, kompletno ostrvo, ustvari, park, okružen plažama i kristalnim morem.

Nekada su ovde živeli franjevački monasi, da bi krajem devetnaestog veka, ostrvo kupila austrijska porodica Hutterott, koja manastir pretvara u dvorac, bogat vrednim umetničkim predmetima, od kojih se neki i danas čuvaju u malom muzeju, a poseban kuriozitet “Crvenog otoka” su venčanja, usled kojih se kompletan ambijent pretvara u glamuroznu bajku.

Nekoliko sati kasnije, opet smo bili na moru, ploveći ka Rovinju, čudesnom gradu, na koji, jedne posebne noći, 10. avgusta, padaju zvezde. Tada na ulicama nema javne rasvete, u restoranima se pale sveće i sluša akustična muzika, kako bi doživljaj bio potpun u svojoj čaroliji. Najbolje ćete ih videti sa brežuljka “Monte”, kako nestaju u moru i nekim dalekim sećanjima. Neka to bude epilog naše priče o Rovinju, ali u isto vreme, i povod za dolazak u ovaj grad koji se ne zaboravlja i koji će uvek biti sinonim leta i nekih godina koje ne blede.