Gosti vole Vojvodinu

KADA vam na samom ulazu u Bački Monoštor, naselje nedaleko od Sombora u blizini granice sa Hrvatskom, roda pređe put, mirno stane, pogleda vas, klimne glavom i na neki način poželi dobrodošlicu, odmah vam bude jasno da ovo selo nije kao ostala.

Ono - živi. Za razliku od mnogih sela, u njega se vraćaju rode, i u bukvalnom smislu, jer je opasano prirodnim rezervatom "Gornje Podunavlje", i u figurativnom, jer se mladi vraćaju i osnivaju porodice.

- To je verovatno bila domaća, bela roda - objašnjava nam Zdenka Mitić, sekretar MZ Bački Monoštor. - Međutim, rezervat, u čijem sastavu su Monoštorinski i Apatinski rit, koji se prostire na oko 20.000 hektara i deo je Srednjeg podunavlja, a odnedavno postao deo Uneskovog rezervata "Biosfera, jedino je stanište crnih roda. One zbog svoje prirode traže divljinu i osamu, beže od ljudi i zato im je ova šuma idealna. Tu je i orao belorepan, najveća grabljivica, koja nema prirodnog neprijatelja sem čoveka. Takođe, ovde je jedino stanište ritskih jelena i od davnina su tu bila carska lovišta.

Prošlost Bačkog Monoštora datira vekovima unazad, kada je na njegovom mestu bila tvrđava Bodrog, koja se u pisanim dokumentima pominje još 1093. godine, kada je ugarski kralj Ladislav tu proveo Uskrs. Pretpostavlja se da je grad nestao u dunavskim talasima, jer se nalazio na samoj njegovoj obali. Tako i Monoštor ima svoju Atlantidu, ali i naziv "selo na sedam Dunava", koji se i do danas zadržao.

- Selo okružuju kanali i rukavci Dunava, tako da izgleda kao da je na ostrvu, i do njega je moguće doći samo prelaskom nekog od mostova - dodaje naša sagovornica.

Zbog toga što se ne nalazi na raskrsnici puteva, već je prirodno izolovan i u njega se samo ciljano dolazi, Monoštor je uspeo da sačuva i svoju bogatu kulturnu tradiciju. U njemu živi oko 3.500 duša, od kojih je 80 odsto Šokaca. Doselili su se pre dva veka iz zaleđa Dalmacije i ušuškani među šumama uspeli da sačuvaju svoju nošnju, pesmu i prepoznatljivu ikavicu - "monoštorski divan".

Iako mnogi odlaze "trbuhom za kruhom", mnogo je onih koji ostaju u selu, pa je škola "22. oktobar" puna đaka.

Pročitajte još - Od ovog leta nadomak Sombora novi most

- Imamo često manifestacije i festivale i volim da volontiram kada se one dešavaju - govori Maša Kriger, učenica Srednje poljoprivredne škole u Somboru. Volim selo, ono je mnogo toplije od grada, ljudi su drugačiji i zbog toga bih želela i kad završim školu da živim ovde.

U selu radi i Đuro Rang, jedini čamdžija u našoj zemlji, kovač Adam Bešlin, tkalja Marija Kolar, klompar Ivica Kovač, baka Marta Čelinac, koja izrađuje lutke u šokačkoj narodnoj nošnji, i mnoge druge zanatlije. Svoje umeće predstavljaju na mnogobrojnim manifestacijama koje se održavaju u selu, a pročuli su se širom zemlje, te ih posećuju i ekskurzije i organizovane turističke grupe.

- Prepoznali smo značaj seoskog turizma i trudimo se da ga što više razvijamo - naglašava Mitić. - Posetiocima nudimo obilaske šume, vožnje biciklom, fijakerom, čamcem, mogu da probaju šokačku nošnju i obiđu zanatlije. Tokom godine imamo nekoliko velikih manifestacija, od kojih samo "Bodrog fest" poseti oko 12.000 ljudi. Ko sačuva selo, sačuvaće i Srbiju.

"MONOŠTORAC"

U radionici čamdžije Đure Ranga nastao je i "monoštorac", poseban tip čamca - uzan i dug, podjednako zašiljen na oba kraja, da ne mora da se okreće. Bački Monoštor je sa svih strana okružen vodom i šumama koje večito plavi Dunav, te su ovi čamci vrlo pogodni za prevoz.