SISEVAC, omiljeno turističko mesto u opštini Paraćin, u podnožju Kučajskih planina na 360 metara nadmorske visine, nekada je bio rudarsko naselje sa 4.500 stanovnika. Danas u njemu živi dvadesetak meštana, a povremeno borave i vlasnici 135 vikendica.

I dok turisti iz raznih krajeva dolaze u ovu oazu mira i čistog vazduha, posećuju manastir Sisoje iz 14. veka, a neki vikendaši imaju savremene vikendice čak sa svojim izvorom termalne vode, meštani žive skromno.

- OVDE je život sirotinjski. Niko te ne pita da li si živ. Jednom mesečno pazarim u Ćupriji. Taksi me košta 3.000 dinara u oba pravca. Ako nešto zaboravim, nemam. Zato sam zasadila povrće da ne moram sve da kupujem - veli penzionerka Ruža Petrović (71), koja živi sama u kući u kojoj ih je bilo dvanaestoro.

PROČITAJTE JOŠ: Izletišta Grza i Sisevac brend Paraćina

Sama je i Marta Milijić, nemačka penzionerka, rodom iz Leposavića, koja se doselila pre tri decenije.

PROČITAJTE JOŠ: Sve više stranaca u izletištima oko Paraćina

- Malo je dosadno. Komšinica mi vikendom pravi društvo. Zimi je teško. Potrošim 10 metara drva. Kada me je ćerka jednom posetila, sneg je toliko napadao da joj je zatrpao automobil. Jedino što je zdravo. Znam ženu koju su lekari otpisali, a ona ovde živi već 10 godina - kaže Marta.

PROČITAJTE JOŠ: Manastir iz ruske bajke na planini kod Paraćina

Zoran Anđelković

ZORAN Anđelković Pekar, čija je porodica jedna od samo tri koje se nisu iselile po zatvaranju rudnika, smatra da je Sisevac danas lepši.

- Ali, onda se bolje živelo. Svi smo bili sličnog materijalnog stanja i niko nikoga nije mrzeo, niti mu zavideo. Imali smo piljaru, mesaru, seljani su namirnice prodavali od kuće do kuće, devet kafana i dve pekare, od kojih je jedna bila mog oca Jovana. Bioskop smo imali 1958. godine, kada ga ni mnoge varošice nisu imale, a kada bi rudari primili plate, svirala bi bleh muzika i bila organizovana igranka - seća se Anđelković.

Manastir Sisoje iz 14. veka


"ATENTAT" NA RANKOVIĆA

ANĐELKOVIĆ se seća kako je u nekadašnjem hotelu "Borje" odsedao politički vrh SFRJ, na čelu sa Titom, Rankovićem, Stambolićem... U to vreme deca su pešačila svakodnevno do škole i malo ko je imao auto, ali bi ih uvek povezao. Otuda su bili ljuti kada je svita skupocenih automobila jednom prilikom pored njih projurila, umesto da stane. Na put su navukli granje i kamenje, a kada se kolona vraćala i videla barikadu, mislili su da je neko spremao atentat na Rankovića!

- Sisevac se digao na noge. Sjatila se policija, mi se zavukli u kuće kao miševi. Rade se izrekao da smo to mi učinili. Iz kreveta su nas izvukli i ispitivali - s osmehom priča Anđelković.