ŠETAJUĆI po šumovitim kosama i skrivenim uvalama Kosmaja, tokom kratkog zimskog dana možete proći stazom kojom je često hodio i despot Stefan Lazarević. Ovaj ratnik, državnik, vitez Reda zmaja, pesnik i mecena je na šumadijskoj planini nadomak prestonog Beograda rado provodio vreme u lovu, a državne poslove je vodio u konacima svojih zadužbina.

Stefan Visoki je od Srbije za kratko vreme stvorio zemlju u kojoj su procvetale duhovnost, nauka i umetnost. Verski i prosvetni centri bili su manastiri, a među najvažnijima su bili oni na kosmajskoj Svetoj gori.

Čudesno putovanje Kosmajem, na 50 kilometara od centra Beograda, počinje u šumskom amfiteatru na čijem se platou nalazi srednjovekovni Manastir sabora Svetih arhangela, koji je u narodu poznatiji kao Tresije. Predanje kaže da ga je utemeljio kralj Dragutin, a da ga je Stefan Visoki pretvorio u veliku prepisivačku školu. Današnji šetači rado prelaze isti put kojim je despot išao od Tresija do manastira Kastaljana i Pavlovca, koje je koristio kao rezidencije na Kosmaju.

Pročitajte još - Smrt despota Stefana Lazarevića

Ta obeležena staza vodi kroz šumu ka najnižem kosmajskom vrhu Bela stena, s koga se, kao na dlanu, vidi kolubarska ravnica. Njega označava skromni spomenik na kosturnici gde su sahranjeni srpski ratnici pali u ogorčenoj bici tokom novembra 1914. godine. Uvek ima svežeg cveća na ovom malom belegu velike žrtve hiljadu vojnika odbrane Beograda i Timočke divizije, koji su izginuli sprečavajući višestruko nadmoćnije Austrougare da prodru u srce Šumadije.

Stazom se brzo stiže do monumentalnih ostataka Kasteljana, velikog dvorsko-manastirskog kompleksa koji je, u skrivenoj šumskoj udolini kraj Nemenikuća, utemeljio kralj Dragutin. U narodnom predanju manastir posvećen svetom ratniku Đorđu češće se dovodi u vezu s despotom Stefanom, koji ga je koristio kao letnju rezidenciju. Iako je svetinja vekovima u ruševinama, stanovništvo ovog kraja i te zidine duboko poštuje i smatra ih čudotvornim, zbog čega dolazi da se iskreno pomoli u šumskoj tišini. O tome svedoče tragovi mnoštva istopljenih voštanica, ikonice i novčići zadenuti između kamenja starog hrama.

Odatle se šumskim putem može doći do vrha Košutica, s koga puca vidik na sve četiri strane sveta, a zatim spustiti ka Koraćici. Na početku ovog sela, u dubokoj dolini kojom žubori potok, skriven je elegantni beli manastir Pavlovac, prelepa zadužbina despota Stefana. Odatle je lako popeti se na najviši vrh Kosmaja i spustiti do Tresija, zatvarajući krug prolaska despotovom stazom.