VEKOVIMA je manastir Bukovo, četiri kilometra od Negotina, svojevrsni duhovni svetionik Negotinske krajine. Bdi nad ovim krajem, okružen bukovom šumom i vinogradima, još od 13. veka. O njegovom postanku nema pisanih tragova, ali zato ima legendi i predanja od kojih se tri i danas pominju: po jednom predanju, osnovao ga je srpski kralj Milutin, posle pobede nad bugarskim carem Šišmanom. Po drugom - to je u 15. veku učinio neko iz redova vlastele koja je gospodarila istočnom Srbijom, a po trećem ktitor je sv. Nikodin Tismanski, zadužbinar mnogih crkava u ovom delu Srbije.

Danas je to svetilište koje pohodi veliki broj vernika, turista, putnika-namernika. Dolaze u potrazi za duhovnim mirom, ali i da bi se divili njegovom zvoniku, konacima, unutrašnjosti crkve i da bi, na kraju posete, probali neka od čuvenih krajinskih vina. Koliko je bogata, toliko je i burna prošlost manastira. Rušen je i obnavljan, a današnja unutrašnjost njegove crkve je živopisna. Dva konaka su sagrađena 1839. godine, da bi uoči Drugog svetskog rata, 1940. godine, bio podignut zvonik kvadratne osnove, koji je i danas sastavni deo manastirskog kompleksa. Za vreme Turaka, manastir je takođe više puta rušen i obnavljan. Davne 1967. njegov zvonik i konaci nisu imali sadašnji izgled. Tada je obnarodovano da u ovom hramu ima nekoliko dokumenata pisanih turskim jezikom i originalnih turskih tapija. Osim verskog, tu je i istorijski značaj jer je u njemu 1912. godine potpisan savez između Srbije, Bugarske i Grčke kako bi se borili protiv Turaka.

Poslednjih godina manastir je dobio novi izgled. Na temeljima starog sagrađen je novi konak. Ako je za utehu, vernika i posetilaca je oduvek bilo, makar što se sedamdesetih godina dvadesetog veka o svetinji nije mnogo besedilo. U lokalnoj štampi, koja je tih godina beležila zbivanja u Negotinskoj krajini, retko se kad moglo pročitati o manastiru. Srećom, tadašnjim monahinjama to nije smetalo. Gledale su svoja posla, brinule o svetinji, dočekivale malobrojne vernike, slavile slave... Sve do 1992. godine manastir je bio ženski, a onda su stigli monasi i zasukali rukave... I tada, baš kao i sada, ponosio se manastir ikonostasom koji je rađen u Austriji, a potiče s kraja 19. veka. Prema letopisu, deo ikona na ikonostasu živopisao je Pavle Čortanović, učitelj crtanja u negotinskoj Gimnaziji. Zanimljivo je da freske u manastiru potiču iz 1682. godine, u vreme kad je ovde boravio iguman Mihailo Dečanac i ktitor knez Simeon iz sela Trnjana, podno planine Deli Jovan. Postoje i ove zanimljivosti: u 18.veku otvorena je škola za buduće sveštenike i kaluđere, 1887. na manastirskom imanju je osnovana vinogradarska škola, a poznati srpski književnik Svetolik Ranković je ovde napisao roman "Porušeni ideali".

Tihuje bukovski manastir pod krošnjama bukovih stabala i ostalog drveća kojeg je u izobilju u okruženju, baš kao što je u izobilju i lekovita vode koja kulja sa dve česme. Kažu da svetinja leži na izvorima vode, i da se ona može naći na metar, metar ipo dubine. U porti je izvor posvećen životvornom istočniku - Presvetoj Bogorodici sa kojeg svako ko dođe ponese vodu. Presvetoj Bogorodici, odnosno njenom pokrovu posvećena je i kapela u južnom konaku.

- Ova voda isceljuje - tvrdi Ljubica Petrović iz Majdanpeka.- Bar jednom nedeljno dolazim da bih sa ove, ili sa česme na ulazu u manastir natočila vodu. Za mene i moju familiju ona je voda čudotvorka jer nam je pomogla u izlečenju nekih bolesti. Znam da i drugi manastiri imaju lekovitu vodu, ali u ovu bukovsku imamo najviše poverenja.

Manastir je na padini Bratujevačke kose, a od njega se dobrim, vijugavim putem silazi u Negotin, simpatičnu varošicu sa oko 17.000 stanovnika. U nekadašnjim ritovima, kojima je bio okružen Negotin, živele su ptice po imenu buka, pa je manastir, kazuje predanje, možda i po njima dobio ime. Sa plantaža vinograda, nadomak manastira, grad se vidi kao na dlanu.

- Redovno posećujem manastir jer u njemu nalazim duhovni mir - iskren je Ivan Jovanović, penzioner iz Kladova. - U manastirskoj prodavnici uvek kupim po neku sitnicu koja me podseća na svetinju, a i ja sam jedan od onih koji zahvata vodu sa izvora Presvete Bogorodice.

Prvi komšija manastira je Poljoprivredna škola, ugledna prosvetna ustanova koja već 127 godina školuje đake za raznovrsna zanimanja iz ove oblasti. Osnovana je na inicijativu krajinskih vinogradara, ukazom kralja Aleksandra Prvog, kao ustanova za vinodelje i voćarstvo. Škola i manastir lepo sarađuju i poznati su po vinogradima i dobrom vinu, posebno po sorti crna tamjanika. To vino je proslavilo Bukovo jer je, kažu stručnjaci, nedostižnog kvaliteta. Iako je posle Drugog svetskog rata manastiru oduzeto oko 360 hektara zemlje, monasi su uvek nalazili načina da proizvedu dobro vino. Deo oduzete zemlje je vraćen, pa su u okolini nikli novi zasadi vinograda. Na dva hektara je 2009. godine zasađena autohtona sorta crna tamjanika koja je stvorena zahvaljujući angažovanju đaka Poljoprivredne škole, iskustvu stručnjaka i tradiciji koju poštuju i neguju monasi. Vino jeste specifično i gotovo neponovljivo, ali ovde proizvode i beli burgundac, rajnski rizling i roze. U podrumu škole, građenom od 1892. do 1895. čuvaju se najbolja krajinska vina koja mogu da se probaju i kupe i u manastiru.

Dok ovo vrelo naše duhovnosti niže vekove, dok se o njegovom imenu i zadužbinarima i dalje ispredaju legende, mnogobrojni turisti i vernici redovno ga pohode, nalazeći spokoj u njegovoj porti, crkvi, konacima, na izvorima čudotvorne vode. Ovde ih čeka i lepa reč onih koji o manastiru brinu i koji u svakom trenutku nadahnuto kazuju o hrišćanstvu i o svom pozivu.

DOBRICA ĆOSIĆ UČIO ZA KALEMARA

DO Drugog svetskog rata đak Poljoprivredne škole u Bukovu bio je i naš poznati književnik Dobrica Ćosić. Rodom iz Velike Drenove, poznatog kalemarskog kraja, opredelio se da uči u školi ovaj zanat. Ali, brzo je otkriveno da je i on među đacima koji nisu krili bunt protiv tadašnje vlasti, pa su ga iz škole izbacili... U svojim sećanjima, Ćosić je uvek govorio da mu je boravak u Bukovu "ostao u lepom sećanju".

POKLON KNEZA MILOŠA

POZNAT je manastir Bukovo i kao stecište humanih i plemenitih monaha. U letopisu je zabeleženo da je posle 1859. osnovan fond iz kojeg se pomagalo manastiru Veliki Dečani, a 1876. odavde je niškim ratnicima upućena pomoć od 3.000 dukata. Obnavljajući svetinje u Srbiji, knez Miloš je bukovskom manastiru poklonio zvono, a kasnije su darovi stizali i od mnogih vernika.