Avantura kroz reke i planine zemlje kneza Lazara

BRDA po kojima i u vreme najveće žege struji svež vetar, klisurice kojima žubori bistra planinska voda, mistične pećine i sela skrivena u kotlinama, bili su homoljski posedi kneza Lazara koje je u 14. veku poklonio svojoj zadužbini, manastiru Gornjak.

Narodno predanje kazuje da se u ovu šumovitu planinsku oblast, gde su tihovali isposnici čudotvorci, posle Kosovskog boja sklonila kneginja Milica sa decom. A neke legende navode da je ovde odrastao despot Stefan Lazarević.

Prolazak Gornjačkom klisurom i kanjonima koji se od nje granaju među brdima predstavlja hod kroz prostor i vreme. Od najdrevnije prošlosti do danas, tuda prolaze najkraći putevi između Podunavlja i zlatonosnog borskog basena do ravnog Braničeva i Pomoravlja.

O tome svedoče ruševine kula motrilja na planinskim visovima Vukana, Ježevice, Šetače... Njih je obišao i opevao Đura Jakšić u pesmi "Put u Gornjak":

"Tvrdinja je bila nekad ovo stara,

Čuvala je verno svoga gospodara,

A danaske šta je razvalina ova?...

Postala je gnezdo surijeh orlova!...

Pod mahovinom leže stare slave znaci,

Oružje svetlo, konji i junaci..."

- Oblast Gornjačke klisure i danas svojom dramatikom i tajanstvom izaziva duboke emocije kao u 19. veku, kad je ovuda hodio veliki pesnik, a pomalo i planinar, Đura Jakšić - pričao je vodič Milan Vojnović grupi planinara koja je prošle subote krenula homoljskim stazama kojima se ređe ide.

Čak i usred dana, dok se ide putem između manastira Gornjak, zadužbine kneza Lazara, i Mlave, koja svetluca pod drvećem pokrivenom dugom mahovinom, oseća se mistična atmosfera koja je opčinila pesnika. Tom stazom pošli su ljubitelji prirode, tragom reportaže "Novosti" o tajnoj nemačkoj bazi iz Drugog svetskog rata ukopanoj u planinu.

Na samo 300 metara od manastira, prošli su kroz zavesu od zelenila i sa svetla vrelog dana stupili u mrak dugih ledenih hodnika tajnog nacističkog bunkera-fabrike koji zjape pusti od pedesetih godina prošlog veka, kad je iz njih izašla i JNA.

Dok je napolju pržila jara, planinari su pomalo cvokotali u kompleksu hala povezanih koridorom ukopanim duboko u korenje planine. Pustolovina obilaska tajnih homoljskih staza nastavila se desetak kilometara dalje, u selu Osanici, koje se pominje još 1380. u povelji kneza Lazara kao metoh manastira Gornjak.

* Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"