Šetnja po planini drevnih slovenskih bogova

STAROSLOVENSKO božanstvo Troglav, poznato i kao Triglav i kasnije Trojan, po legendi je svoje dvorove gradilo na visokim planinskim vrhovima. Jedna takva mitska planina je i ogranak starovlaškog masiva Troglav, koji se nadnosi nad levom obalom Ibarske klisure, "srpske doline kraljeva" kojom je vodio u put u srce Rasa.

Pod svim planinskim vrhovima gde je stolovao slovenski troglavi bog-ratnik, vladar nebeskog, zemaljskog i podzemnog sveta, po pravilu su iz kamena izbijali čudesni izvori, staništa vila vodarkinja, rođenih iz rose. Ta vesela natprirodna stvorenja koja su stanovala u oblacima volela su ljude, lečila ih zdravom vodom i lekovitim biljem, a tugu iz srca rasterivala nežnom pesmom.

Da u svakoj legendi ima nečeg stvarnog, pokazuje i činjenica da se na jednom mestu vilinske lepote među šumama s čistim blagim vazduhom u podnožju Troglava nalazi Bogutovačka banja, izgrađena oko lekovitih izvora.

Nažalost, hotel "Mineral", koji je sazidan iznad tih voda koje su lečile nervna, neurološka i srčana oboljenja, posle neuspele privatizacije, a zatim podržavljenja - zatvoren je. Okolne lepe i prostrane vile sa privatnim smeštajem primaju goste, ali njih gotovo i da nema, pošto su hotelska banjska kupatila zakatančena, pa su i lekarske ekipe otišle. Srećom, tranzicija nije uspela da upropasti predivnu klimu, staze za šetnju i pejzaže planine na kojoj se nalazila nekad čuvena Bogutovačka banja "za nerve".

Da se turizam ne predaje na Troglavu, pokazuje nekoliko etno-domaćinstava koja rade na njegovim obroncima, u blizini kasnoantičkog i srednjovekovnog Bogut grada. U ta vremena ova tvrđava je, kao i obližnji Maglič, čuvala puteve, rudnike i topionice gvožđa, olova, bakra i srebra na Troglavu i susednom Čemernu i Gvozdacu. Tad se iz danas pustih klisurica planinskih potoka čula grmljavina čekića samokova. Tu, na palaninama iznad Ibra, iskivan je oštri čelik i sjajno srebro na kojima je utemeljena moć nemanjićke Srbije.

Nažalost, ta priča o Troglavu i drugim planinama iznad Ibra je gotovo potpuno zaboravljena, jer su opustela nekad čuvena stočarska sela od kojih ostaju samo toponimi na kartama.

Jedini ljudi koji uporno i sve češće posećuju Troglav sa tri bliska vrha, nalik na tri oštra zuba odvojena sedlastim udolinama, jesu planinari. Prošlog vikenda su dva puna autobusa ljubitelja prirode došla u selo Bogutovac na dvadesetak kilometara od Kraljeva i popela se na vrhove Bučje, Pavlovske livade i najviši Kom, na 1.177 metara nadmorske visine, a zatim se spustila do tužno puste banje.

Do vrha Troglava vodi makadamski put, koji se lagano uspinje grebenom planine s kog se pruža savršen vidik na planinu Stolovi, iznad druge obale Ibra. Gledajući taj silni masiv, obeleo od prolećnog snega, lako je razumeti zašto su naši preci zamišljali da tu, na "srpskom Olimpu", stoluju božanstva prirode.

* Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"