Vekovni čuvar vere i srpstva

Na južnim padinama vojvođanskog Atosa, ušuškan među vrdničkim borovima, duhovnu prošlost srpskog naroda brižljivo čuva manastir Ravanica. Iako ima status jednog od najznačajnijih kulturnih spomenika Vojvodine, na fasadi su mu ucrtane godine koje ne može da sakrije. I vlaga koja ga uporno nagriza. Ali na osmesima igumanije manastira, mati Anastasije, devet monahinja i oca Pajsija, to se ne vidi. Prijatnom dobrodošlicom za vernike, turiste, putnike namernike i one koji se slučajno zateknu u Vrdniku, rado otvaraju kapije stare vekovima. Tako će biti i ovog Uskrsa, kada će se vernici tradicionalno okupiti u svojim duhovnim svetilištima. Tako je uvek i za Spasovdan i Vidovdan, kada Ravanica proslavlja svoje dve slave.

- Manastir je otvoren svakog dana i kad god ko poželi, dobrodošao je - kaže mati Anastasija. - Mnogi naši meštani redovno prisustvuju službi, a najveće posete su vikendom i leti, u vreme glavne turističke sezone u Vrdniku. Dolaze oni koji traže pomoć, a mnogo ih je danas. Dolaze i oni koji samo požele da vide ovaj važan istorijski spomenik. A, svakako je najlepše kada se ljudi okupe najlepšim povodom, kao što su krštenja i venčanja.

Priče o Ravanici igumanija je slušala mnogo pre 1989. godine, kada je fruškogorski manastir postao njen dom. Pretovario je ovaj duhovni hram toliko toga na svojim "nejakim leđima". Ali se nije dao.

Na ulasku u manastirsko dvorište videćete tablu na kojoj je ispisana 1566. godina. Od tada datiraju prvi pisani tragovi o Ravanici, koja se nekada zvala Vrdnik, ali poznato je da je stara crkva podignuta još pre nego što su Turci stigli u Vojvodinu.

- Za ovaj fruškogorski biser je posebno važna 1697. godina, jer su tada izbegli monasi ćuprijske Ravanice obnovili zapusteli i porušeni manastir Vrdnik. U crkvu koju su posvetili Vaznesenju Gospodnjem, položili su telo svetog kneza Lazara. Od tog doba Vrdnik počinje da se zove Ravanica - priča igumanija.

Dok ponosno pokazuje ikonostas, Carske Dveri i Bogorodičin tron, igumanija kaže da je ovo sigurno jedan od naših najlepših ikonostasa. Za to su zaslužna dva imena, Marko Vujatović - koji ga je izrezbario i Petar Čortanović - koji ga je pozlatio.

Crkva koju danas možemo da vidimo zidana je od 1801. do 1811. godine, a majstor je bio Kornelije iz Novog Sada. Svečano je dočekan završetak radova, čemu se obradovao i karlovački mitropolit Stefan Stratimirović, koji je, kako se pričalo, na otvaranje došao u kočiji sa zapregom od šest belih konja. Tog dana su u crkvu prenete mošti kneza Lazara, čime je zvanično otvorena nova stranica života jednog hrama, koji je zvonik dobio 1832. godine.

Igumanija podseća da su mošti kneza Lazara u više navrata morale da se sklanjaju iz manastira. Prvi put zbog Turaka 1716. godine, kada im je Futog postao utočište. Drugi put 1848, od Mađara su sakrivene u sremsko selo Klenak.

- Treći put su izmeštene početkom Drugog svetskog rata, u fruškogorski manastir Bešenovo. Samo dan pre nego što će on izgoreti, mošti su prenete u Beograd, u Sabornu crkvu. Kada je 1989. godine obeležavano 600 godina od Kosovske bitke, vraćene su u ćuprijsku Ravanicu. Episkop sremski je tada izmolio da jedan deo moštiju ipak ostane, pa se kod nas sada nalazi ključna kost - pokazuje igumanija na staklenu posudu ugrađenu u kivot u kojoj se čuva ova dragocenost.

U fruškogorskoj Ravanici su položene i mošti svete velikomučenice Anastasije, koja je, kako kaže igumanija, mnogima pomogla:

- Tolike ljude je iscelila i oslobodila ih štaka uz čiju su pomoć hodali. U nadi da će i njima pomoći, ovde dolaze mnogi vernici.

Mati Anastasija kaže i da je ovo jedan od najkapitalnijih duhovnih građevina na srpskoj Svetoj gori i jedan od nekada najbogatijih. Nedavno mu je vraćen deo zemlje oduzet nacionalizacijom, ali to je samo delić od hiljade hektara njiva, livada i šuma koje je nekada imao. Monahinje se uprkos tome ne žale.

- Slava i hvala Bogu, snalazimo se. Zahvaljujući onome što su na

Zahvalna je što uvek ima dobrih ljudi koji im pomognu i divnih komšija na koje uvek mogu da se oslone.

- Mi smo godinama upućeni jedni na druge, što je veoma značajno u ovim vremenima. Vrdnik je inače posebno duhovno mesto. Nikada nećete osetiti netrpeljivost među vernicima različitih veroispovesti, katolici imaju svoju crkvu, pravoslavci svoje hramove i svi se međusobno poštujemo - kaže igumanija.

VIDOVDANSKI SABOR

Svake godine na Vidovdan, manastir Ravanicu poseti episkop sremski gospodin Vasilije, koji im, kako kaže igumanija, podeli blagoslov. U Vrdniku se tada tradicionalno održava Vidovdanski sabor, o kojem brine Društvo Vrdničana "Vidovdan". Počasni predsednik Lazar Pilipović Beli i predsednik Slavko Stanišić, sa mnogo entuzijazma najavljuju ovaj 28. jun:

- Potrudićemo se da ovogodišnji, 15. Vidovdanski sabor izdignemo sa lokalnog na nacionalni nivo, jer mislimo da je to od izuzetnog značaja za nas kao narod. Ponosno čuvamo i negujemo tradiciju ovog kraja, kako bismo je sačuvali od zaborava - kažu predsednici Društva koje zaslužnim pojedincima i promoterima manifestacije dodeljuje zlatni pečat kneza Lazara.

POHVALA JEFIMIJE I BISTA MILICE SRPKINjE

Kada se govori o manastirskim vrednostima, uvek se spomene da se u njegovoj riznici čuvala haljina kneza Lazara, pokrov od crvene svile za njegovo lice. Na njemu je monahinja Jefimija 1399. godine izvezla zlatnom žicom Pohvalu knezu Lazaru.

Putnici namernici će u dvorištu manastira primetiti bistu književnice Milice Stojadinović Srpkinje, koja se tu nalazi od 1912. godine. Na mestu stare crkve, srušene 1812, podignut je spomenik kao sećanje na prošlost. Konaci su zidani još u prvoj polovini 18. veka, ali su vremenom prepravljani i doziđivani.