NEKADA kultno mesto - kafane, u Srbiji posustaju pred naletom kafića, kioska za brzu hranu i divljih objekata. Gostima, kojih je sve manje, smetaju visoke cene, dok su vlasnici kafana nezadovoljni ponašanjem finansijskih inspektora koji selektivno kontrolišu kafane i to čine samo u centru gradova.

- Vlasnici restorana su nezadovoljni što se uvek kontrolišu iste kafane, najčešće u centru, pa predlažu inspektorima da provere celu ulicu i malo krenu po obodu gradova - kaže Gergi Genov, predsednik Udruženja hotelijera i restoratera HORES. - To je jedan od razloga zašto mnogi beže u sivu ekonomiju. Ko radi na crno kao fizičko lice može da ga poseti samo jedan inspektor i kazni ga sa 5.000 dinara. Ko radi legalno, kao pravno lice, može da dobije više od 30 različitih kazni na osnovu mnogih zakona o turizmu, porezu, buke, zaštite životne sredine...

Ugostitelji veruju da bi se gosti vratili u kafane kada bi se smanjio porez sa 20 na 10 odsto. To je značajno, jer su Beograd kao prestonica Balkana, ali i drugi naši gradovi, sinonim za boemski život.

- Hrana nije luksuz nego potreba i ne tražimo smanjenje poreza na piće - ističe Genov. - Na taj način bi se smanjila i siva ekonomija. Zbog toga smo protiv toga da svaki inspektor ima pravo na ličnu procenu, zbog čega se olako zatvaraju kafane. Prva pomisao gosta je da se u zaključanoj kafani dogodilo trovanje, a ne da je u džepu konobara inspektor pronašao bakšiš od 100 dinara.

Bakšiš, napojnica, nagrada, tips ili nadoknada koju dobija konobar od zadovoljnog gosta često je problem srpskih kafana. Zakon ne poznaje ovakvu vrstu nagrađivanja, pa konobari dolaze u situaciju da nekada ne smeju da prime bakšiš, jer gazda može biti kažnjen zatvaranjem kafane.

- Za mnoge propuste ne treba da snosi odgovornost samo poslodavac, nego i konobar, pa kada bi kazne bile adekvatne, a porezi niži, povećao bi se broj registrovanih restorana - zaključuje Genov. - Činjenica je da nam nedostaje i obuka, jer su mnogi ugostitelji "došli" iz drugih zanimanja.


MALO PRIJAVA GRAĐANA

U prvih osam meseci ove godine turistički inspektori u obavili su 5.128 kontrola ugostiteljskih objekata - 733 kontrole ugostiteljskih objekata za smeštaj, 4.392 kontrole ugostiteljskih objekata za ishranu i piće i tri kontrole ketering objekta.

Samo je 650 bilo inicirano prijavama građana, a najveći broj odnosio se na bespravan rad, neizdavanje računa, kao i na minimalno tehničke uslove u objektu (opremljenost objekta). U Sektoru za turističku inspekciju kažu da nisu primetili da je bilo više prekršaja niti da je neko područje posebno problematično.