KANjON reke Jerme između Greben planine i Vlaške planine, najuži u Evropi, čudo je prirode pred kojim zastaje dah. Posetilac koji u svitanje krene među stotinama metara visokim liticama, a u suton istim putem nazad, biće u neodumici da li je u istoj krivudavoj klisuri na tromeđi pirotske, babušničke i dimitrovgradske opštine. Igra sunčevog svetla tokom dana neprestano menja boje stena kanjona i otkriva nove monumentalne kamene figure i bezbrojna lica nalik ljudskim koje je erozija isklesala u krečnjačkim stenama planinskih grebena.

Osećaj natprirodnog dok se hoda ivicom više nego uskog puta kroz stene ili kroz samo korito Jerme, ako vodostaj to dozvoljava, pojačavaju snažan huk vode koji odzvanja među liticama i odsjaj belih slapova. Obilazak kanjona Jerme, specijalnog rezervata prirode, vrhunski je doživljaj ali uprkos tome fantastični pejzaži planina nisu dovoljno poznati izvan niškog i pirotskog kraja, odakle dolazi najviše posetilaca.

Turisti koji prvi dolaze ostaju iznenađeni dobrim restoranima i smeštajem u domaćoj radinosti, u etno-kućama po prihvatljivim cenama. Ljubitelje avanture privlači posebno Greben, planina koju su planinari nazvali "srpski Materhorn" jer izlazak na njenu liticu iznad kanjona predstavlja pravo iskušenje. Za ljubitelje šetnje i trekinga postoje udobnija i lepo markirane staza kroz mirisnu šumu, koja počinje na ulazu u najlepši deo kanjona, Poganovsko ždrelo. Staza polazi od manastira Svetog Jovana, poznatijeg kao Poganovo, zadužbine srednjovekovne srpske vlastelinske porodice Dejanović.

Lepota i svetost bajkovitog manastira ušuškanog u zelenilo između kanjona i planina privlači mnoštvo hodočasnika i ljubitelja prirode koji šetaju Vlaškom i Greben planinom. Mnoštvo poklonika dolazi iz Bugarske o čemu svedoče i natpisi kojima se nudi smeštaj uz cene lokalnih proizvoda na bugarskom jeziku. Nažalost, dolazak do kanjona Jerme za posetioce iz severnijih delova Srbije nije jednostavan pošto signalizacije koja bi upućivala na ovo predivno mesto s puta Niš -Dimitrovgrad uopšte nema!

Okolne planine bogate endemskim biljnim i životinjskim vrstama mogu da postanu meka za turiste, ako se postojeće planinarske staze, šumski i poljski putevi označe i dopune putokazima.

KAKO STIĆI

Do klisure se najbrže stiže isključivanjem sa puta Niš - Dimitrovgrad kod Sukova. Put preko Bele Palanke i Babušnice je kraći ali se zbog stanja kolovoza njime vozi duže. Sam put kroz klisuru je vrlo izazovan jer vodi trasom nekadašnje rudničke železnice uskog koloseka i u mnogobrojnim tunelima se sužava u jednu traku. Zbog toga vozači žure da što pre izađu iz klisure, koja nije bezbedna ni za pešake. Moguće rešenje je izgradnja šetačke staze na nosačima iznad reke, kakva postoji u delu toka Jerme kroz Bugarsku.

Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"