PROLAZAK stazom koja kilometrima teče duž ivice ponora kanjona Mileševke, doslovno i na nebu i po zemlji, jedan je od najveličanstvenijih doživljaja u Srbiji. Ta čudesna avantura počinje u drevnom, hodočasničkom i karavanskom stecištu manastiru Mileševi, zadužbini kralja Vladislava iz 13. veka, u kome su nekada počivale mošti Svetog Save.

Putnici neizostavno svraćaju u ovu svetinju, gde pred prelepom freskom Belog anđela traže blagoslov pred veliki izazov prolaska kanjonom Mileševke. Iz manastira se asfaltnim putem spuštaju u klisuru gde prelaze hučnu reku, a zatim kratkim, oštrim usponom stižu u podnožje drevnog grada Mileševca, čuvara karavanske rute od pomorja ka Pešterskoj visoravni.

Sa ruševina na njegovom vrhu, koje nažalost nisu konzervirane i pretvaraju se u bezobličnu gomilu kamena, puca veličanstven pogled. Horizont oivičavaju planine, namrgođene oko pitome kotline u kojoj se ugnezdilo Prijepolje. Ona se kod Mileševe sužava u duboku surovu klisuru koja pleni divljinom i veličanstvenošću.

Sa ostataka kule motrilje vidi se put koji vijuga duž suprotne litice kanjona. Na početku on je širok i nadsvođen tunelima, svojevrsnim spomenikom ambicioznog projekta magistralnog puta po ivici ponora. Građevine koje deluju nadrealno u divljini nestaju u stenama i odronima, pobeđene prirodnim silama. Neostvarena magistrala se sužava u stazu usečenu u stenu, široku ponegde samo nešto više od pola metra. Puteljkom može da se kreće samo u koloni po jedan nad stotinak metara dubokim ponorom.

Silazeći sa ostataka tvrđave Mileševac staza vodi kroz šljivike sela Hisardžik do staze za pećinske isposnice u kojima je po predanju boravio i Sveti Sava. Putokaza nema kao ni za staru tvrđavu i samo oštrim okom može se uočiti put. Tu je i lokalni prevarant, koji se lažno predstavlja kao licencirani vodič i naivnim turistima traži 1.000 dinara da ih bezbedno provede stazama do tvrđave i isposnica.

Donedavno ovuda su prolazili samo hrabri, po ivici stena držeći se za lanac, a sad je pri kraju izgradnja turističke staze sa širokim stepenicama kojima će lako moći da se priđe ostacima pećinskih crkava, gde je u srednjem veku cvetala i prepisivačka škola. Na svodovima pećina mogu da se vide prolazi kojima su monasi pred osmanlijskim poharama bežali sklanjajući knjige koje su pazili bolje nego sopstveni život, odani Savinom zavetu čuvanja nacionalne prosvete i identiteta.

Najspektakularniji pogled iz kompleksa Savinih isposnica puca sa velikog otvora na vertikalnom zidu ponora gde su se posvećenici molili, simbolično, na granici pećinskog grobnog mraka i svetlosti neba. Iz isposnica se stazom može spustiti do proširenja kanjona gde su izgrađeni ribnjak, restoran i mali zoološki vrt za posetioce kojima je ovaj kružni put dovoljna avantura.

Oni u boljoj kondiciji i skloni avanturizmu ponovo se uspinju na trasu puta kroz kanjon koji vodi kroz tunele u kojima je sniman legendarni film "Lepa sela lepo gore".

Manje divljenja, a više čuđenja izazivaju grandiozni tuneli nikad završene magistrale dobrim delom već zatrpani odronima. Putnik lako uočava da je poslednji tunel označen brojem 18, a da ih je vidljivo upola manje. Zaobilazeći odron na jednoj skrivenoj stazi, reporteri "Novosti" stigli su do skrivenog ulaza u tunelski sistem u klisuri koji je osiguran masivnim metalnim vratima. Nije teško pretpostaviti da je reč o nekom vojnom podzemnom objektu, jednom od sličnih promašenih eksperimenata JNA. Od poslednjeg tunela počinje staza, koja se useca u stenu i sužava i nije za one koji pate od straha od visine. Prolazak njom i pogled na kanjon s tog puteljka kroz stenu je neopisiv doživljaj, u kome se mešaju uzvišenost i strahopoštovanje prema prirodi. Šum koraka tu prati samo tiha muzika Mileševke koja dopire iz dubina kanjona i kliktanje grabljivica koji šestare visinama.


EKSTREMNO I PRELEPO

Prolazak kanjonom Mileševke je trasa gde planinarski vodiči posle kursa u prelepoj Sopotnici polažu završni ispit. Vrhunski sportista, planinarski instruktor i rendžer u nacionalnom parku Dragan Petrić je napravio izvrsnu turističko-planinarsku kartu Sopotnice i okoline, s kojom je moguće odabrati stazu i proći kroz klisuru, ali nipošto sami i ako niste u kondiciji. Kroz klisuru tradicionalno prolazi i najekstremnija trasa Jadovničkog maratona koji se ovde godine održava 27. avgusta, na stazama dužine od 11 do 111 km.

Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"