SA obronaka Tare, Stapari se spuštaju do oboda Užica kroz planinski, a zatim kroz umereni klimatski pojas u klisuri Đetinje: ova šarolikost prirodi je omogućila da baš tu "nacrta" divne stenovite obronke, termalne izvore i vodopade, krašku pećinu Megaru, tu su i važni istorijski lokaliteti poput rimskog groblja, arheološkog nalazišta Staparska gradina i lekovitog izvora Savin kamen... Iako do ove lepote vode tri puta, ona je dugo bila zaboravljena, a onda su nekim čudom u Užicu i Beogradu, u Veroni i Berlinu, pročuo dobar glas o selu nazvanom po starinskim drvenim stapovima za čuvanje kajmaka i sira.

Iznenadna slava ovog užičkog bisera nije sama od sebe došla. Fotograf iz Stapara Neđo Mirković, sa predsednikom mesne zajednice i voljnim meštanima, oživeo je kulturnu baštinu i prirodne lepote sela. Napravili su internet-sajt posvećen Staparima, zasuli su društvene mreže zaboravljenom lepotom, a svet nije mogao ostati ravnodušan. Tako je počelo, a Stapari su prethodnih dana stigli i u grad Romea i Julije. U Veroni je upriličeno - „Staparsko poselo“.

Staparska "veza" u Veroni su Užičanke, sestre Biljana i Mirjana Bošnjaković, iz udruženja "Libre". U istoimenom prostoru u Veroni, gde se obično okupljaju umetnici i filozofi, veče "Na srpskom za vas" oduševilo je posetioce: čitan je putopis doktora nauka Klaudija Njakarinija, nastao prošlog leta u Staparima i užičkom kraju, otvorena je izložba fotografija "Stapari i okolina" Đanluke de Santija, promovisana je Andrićeva "Na Drini ćuprija", čule su se balkanske melodije, pila se užička šljivovica...

"UŽIČKA KAVGA" ZA NEMCE

BAŠ kao u Veroni, Stapari će se na sličan način uskoro predstaviti i u Nemačkoj. Čuće se u Berlinu, kako je u drugom veku pre nove ere ilirsko-keltsko pleme Partini imalo svoje svetilište u pećini Megara, naučiće zašto se ustanak protiv Turaka ovde zvao "Užička kavga", a vodopade na Divjakovića vrelu, ovdašnju banju, Savin krst, rimsko groblje i prirodne lepote Stapara od kojih zastaje dah, videće na fotografijama.