Znamenita grčka oblast Tesalija jeste čuvar mnogobrojnih antičkih kulturno-istorijskih spomenika, ali sigurno je da joj stotine hiljada turista hrle, pre svega, zbog Meteora - čuda koje je mogla da stvori samo priroda. Strpljivo, milenijumima, klesala je stubove od stena, visoke i do 550 metara, koji danas gospodare Tesalijom - ravnom, plodnom žitnicom Grčke.

Gotovo nestvaran prizor "lebdećeg kamenja" impresionira odmah, čim se prvi put "otvori" pogled na putu od Trikale prema Kalambaki. Čini se da vrhovima dotiču nebo, pa ne čudi što su baš ove stene monasi birali za molitve i tihovanje. Baš oni su ovom čudesnom krajoliku dali poseban pečat večnosti, gradeći manastire na vrhovima stena, gore u podnebesju. A, birali su najoštrije, najteže pristupačne stene...

Istorija "kaže" da su prvi podvižnici i monasi ovde živeli još početkom 11. veka. Najpre po stenama i pešterama, a od 14. veka u monaškoj zajednici koju je, izgradivši manastir Veliki Meteori, oformio Sveti Atanasije Meteorski. Tokom naredna dva veka na liticama se osnivaju 24 manastira. Danas je većina u ruševinama, ali šest očuvanih najbolje svedoče i uče o veri, podvižništvu, strpljenju, stvaralaštvu... Sačuvani kroz vreme, baš onakvi kakvi su bili i u doba kada su osnovani, manastiri na Meteorima su pod zaštitom Uneska. Osim toga, teritorija Meteora je od 1995. godine, grčkim zakonom i odlukom Sinoda Grčke Crkve, proglašena za "sveto mesto, nepromenljivo i neprikosnoveno".

IKONOPISAČKE RADNjE Koliko je poznata po Meteorima, Kalambaka je čuvena i po radnjama u kojima se prodaju ručno rađene ikone. Sve ih danima i mesecima strpljivo izrađuju drvorezbari i ikonopisci uglavnom iz Grčke i Rusije. Veštiji, stariji ikonopisci, tajne ovog prelepog zanata prenose mladima, pa su ove radionice, istovremeno i škole vrhunskog ikonopisanja. Ove ikone mogu i da se kupe, a najjeftinije koštaju 20 evra.

Najpoznatiji od preostalih šest, manastir Veliki Meteori posvećen je Preobraženju Gospodnjem. Na najvišoj steni, njegovu gradnju započeli su 1340. godine, Sveti Atanasije i prepodobni Joasaf, bivši kralj Jovan Uroš - poslednji Nemanjić. On je celokupno svoje bogatstvo poklonio manastiru, pa je Veliki Meteor postao najbogatiji i najmoćniji od svih manastira. U njemu su i dan-danas očuvane neke od najlepših fresaka u Grčkoj.

Namernike koji su nekada dolazili u ovu svetinju, monasi su spuštali i dizali u mrežama i kožnim merdevinama, koje posetioci i danas mogu da vide. A kada monahe pitaju koliko često menjaju mreže i merdevine koje i dalje koriste, oni odgovaraju: "Kada Gospod dozvoli da puknu." Turisti, ipak, do podnožja manastira dođu autobusom i kolima, a potom uz 200 stepenika sazidanih 1922. godine. Veliki Meteori su, osim utorkom, otvoreni svakog dana od devet do 17 časova.

Najpristupačniji, a ujedno i jedini ženski je manastir Svetog Stefana. Njegovih tridesetak monahinja opslužuje dve crkve, malu posvećenu Svetom Stefanu i veliku, posvećenu osnivaču Svetom Haralampiju. U toj crkvi počivaju i njegove mošti, koje su, tvrde monahinje, izvor mnogobrojnih čuda Božjih, pa je baš crkva Svetog Haralampija odredište brojnih hodočasnika. Manastir radi od devet do 14 i od 15.30 do 18 časova. Ponedeljkom je zatvoren.

Da bi se stiglo do manastira Svete Trojice, treba se uspeti uz 140 stepenika uklesanih u steni. One prolaze pored crkve Svetog Jovana Krstitelja, a tu su i trpezarija, kelije, gostionice, cisterne sa vodom i impozantni Narodni folklorni muzej sa bogatom riznicom starih tkanina, posuđa i alata. Otvoren je od 9 do 17 časova, a četvrtkom turisti ne mogu da ga posete.

Ovim danom "zaobiđite" i manastir Varlaam, a posetite ga drugim danima od devet do 16 časova. Osnovan u 16. veku, osim muzeja i bolnice, manastir turistima otkriva i kuhinjsko ognjište - danas u svetu jednu od najlepših, najelegantnijih građevina ove vrste.

Do manastira Rusanu, stiže se preko uskog pešačkog mosta koji povezuje dva stenovita vrha. Nimalo svejedno onima koji imaju strah od visine. Ali, u pohodu svetinjama, svi strahovi se prevaziđu. Kao kruna na samom vrhu stene, Rusanu je u centru Meteora, poznat po živopisu iz 16. veka. Otvoren od devet do 18 časova, a sredom je zatvoren.

Sagrađen u 15. veku, manastir Svetog Nikole, poznat je po freskama oslikanim rukom Teofanisa, čuvenog ikonopisca sa Krita. Najlepša freska u manastiru datira iz 1527, a oslikava Adama kako u raju životinjama daje imena. Manastir je zatvoren petkom, a drugim danima njegove kapije posetiocima su otvorene od devet do 15.30 časova.