U CENTRU sela Runjani nalazi se hrast lužnjak, star više od tri veka, i samo je jedna od turističkih atrakcija ovog mesta.

Udaljeno je stotinak metara od rečice Žeravije na čijem je pesku Vuk Stefanović Karadžić, otac naše pismenosti i kulture, rođen u susednom Tršiću, ispisao prva slova naše azbuke. Miris šljiva, kupina, malina, krošnje pune jabuka, krušaka, dunja, kajsija, džanarika i ostalih starih sorti, kojima hemija ne treba za odrastanje, uz gotovo sve vrste povrća, “mamac” su za mnoge goste. Skoro da nema kuće, podno Cera i Gučeva, koja nema goste. I ovog leta oni uživaju na plažama obližnjih reka kao što su Drina i Jadar.

- Mnogi zastaju kod hrasta, interesuju se za naše vodenice na Žeraviji, kao i gde mogu kupiti dobar sir, kajmak, sveže pileće, ćureće meso, voće i povrće - priča Mira Popović, u čijem je dvorištu istorijski hrast. - Naše selo je sve privlačnije za turiste, jer je udaljeno od grada samo nekoliko kilometara, a uspeli smo da sačuvamo duh starih vremena i vrednosti.

Selo je opevano u čuvenoj epskoj pesmi, iz Prvog srpskog ustanka, gde se, pored ostalog, spominju “čuveni runjanski šljivaci”. To je mesto, gde se srpska vojska, na čelu sa popom Lukom Lazarevićem, odmarala pred odsudni boj u odbrani Loznice, Srbije, ali, u to vreme, i hrišćanstva i Evrope.

- Često govorimo da Runjani imaju sve, osim mora, ali more nema ni deo onoga što imaju Runjani - kaže Beograđanin Velja Konić.