LOZNICA - Stazom kraj Vukove spomen-kuće, uz rečicu Žeraviju, na čijem je pesku slavni Vuk Stefanović Karadžić ispisao prva slova naše azbuke, pa uzbrdo, kroz stoletne šume, mnogi turisti za samo petnaestak minuta pešice stižu u planinski konak „Milica“. A na jednoj od najposećenijih turističkih destinacija u zapadnoj Srbiji - gde nastaje „ruža vetrova“ sa masiva Gučeva s jedne, i Cera sa druge strane - i ovih dana „vri“ od gostiju, jer sezona ne samo što nije prestala, već je poseta sve bolja. Ipak, domaćini se užurbano spremaju da prime goste i kada sneg i led okuju ovaj kraj, pa lepota prirode, na neki drugi način, dođe do izražaja...

I sada, međutim, na vazduhu prepunom ozona, kraj izvorišta, livada, šuma i pašnjaka, uz ljude ovog kraja koji žive zdrav život i jedu zdravu hranu, gosti konaka „Milica“, osim što se odmaraju, te uživaju u hrani i piću, mogu da spremaju i zimnicu. Uz osoblje, na usluzi su im i gazda „Milice“, Budimir Matić, ali i njegova majka Milica, ekspert za sve kulinarske tajne naših staramajki.

Do konaka je, inače, moguće stići i automobilom, šumskim putem dugim oko pet kilometra, koji vodi od središta Vukovog Tršića, sela udaljenog od Loznice šest kilometara, od Šapca 59, od Beograda 143, a od Novog Sada 131 kilometar. Sve one koji ipak dođu pešice, čeka besplatno posluženje: kafa, prirodni sok ili rakija i, naravno, slatko ili med.

ATRAKCIJA IZ NUŽDE DOMAĆIN sam, kako se to u narodu kaže, „o svom ruvu i kruvu“, održava šumski put koji, kad padnu kiše, razloču kamioni koji vuku drva iz obližnjih šuma, pa ga neumorni Buda iznova uređuje. A, kad „zagusti“, njegove ekipe prihvataju goste i popularnim „lada nivama“ prevoze ih kroz sneg i led. Ko želi, kažu, do „Milice“ može stići i sankama koje vuku konji...

A, na meniju, tradicionalno, sve specijaliteti: sir, kajmak, tek vareno mleko, čorbe od lekovitog bilja, gljive taze ubrane u šumi, jela ispod sača, povrće na „101 način“ iz ovdašnjih bašta, pršuta... ali i domaći sokovi od zove, maline, kupine, dunje i višnje, kao i slatko, med, džemovi i, naravno, domaće vino i „mučenica“, stara nekoliko godina...

- Baš na ovom delu, iznad Vukove kuće, i mi Matići, prve komšije Karadžića, i oni, u stara vremena, imali smo velike vinograde koji su, nekako spontano, „iznedrili“ i ovaj konak u planini - objašnjava domaćin Budimir. - Osim iz Loznice i okoline, mnogo gostiju stiže nam i iz susedne Republike Srpske, te inostranstva, da uživaju u ovoj lepoti. Opet, s obzirom na to da se bliži zima, čim prođu jesenje slave, organizovaćemo tradicionalna prela, odnosno druženja naših gostiju sa meštanima i drugim žiteljima Vukovog kraja. Jer, uz letošnje mobe, baš takvi sadržaji daju dušu konaku, na ognjištu koje je zapatio još moj pradeda...