Ostrvo Evia: Kao da je vreme stalo

Glavna turistička mesta su na severu ostrva, od kojih je Pefki svakako najpopularnije. Četiri kilometara dugačka šljunkovita plaža, modro more, dve suvenirnice i ograničen broj taverni.
Mesto nema poštu, ni banku, čak ni prodavnicu krzna ili bilo koje garderobe, ali su dva supermarketa, mesara i pijaca, sa tek ulovljenom ribom i sveže ubranim smokvama i maslinama, sasvim dovoljne za pravo letovanje. U Pefkiju čovek sve vreme ima utisak da je vreme jednostavno stalo.

U malobrojnim pekarama prave onaj davno zaboravljeni hleb sa „devet kora“, vredne domaćice redovno u plehovima donose meso sa krompirom da se baš tu ispeče njihov porodični ručak, iz kamioneta vas, koji polako kruži gradom, preko razglasa obaveštavaju o prodaji svojih proizvoda, a stare Grkinje ne propuštaju da se uveče zaslade lukumadesima (krofnice ili priganice) prelivenim medom. Jednom rečju krećući se kroz Pefki čovek pomisli da je u nekoj vrsti vremeplova.
Nema velikih hotelskih kompleksa, skutera, skijanja na vodi, mogućnosti da se iznajmi motor, samo porodične kuće i apartmani koji ne prelaze dva sprata, obavezni korzo ako vam je do dugih šetnji pored mora, neverovatan mir i ništa više.
Ovo je idealno mesto za one koji vape za pravim odmorom, jer Grci, iliti Atinjani, ne idu na plažu pre deset sati ujutru, a posle ponoći grad utone u neku čudnu tišinu koju povremeno prekine primereni zvuk zrikavaca.

Ostrvo je bogato borovim šumama, pa je razumljivo što se smola, koja se ovde skuplja sa drveća, kasnije koristi kao neophodan sastojak čuvenog grčkog vina, recina. Osim nepreglednih maslinjaka i smokava, Grci su na ostrvu poslednjih dvadesetak godina počeli da uzgajaju i pistaće, pa pogled na te plantaže predstavlja posebnu atrakciju. Bogatstvu ove regije doprinosi i ribarska flota, koja se smatra najrazvijenijom i najboljom u Grčkoj, a riba ulovljena u Pefkiju i okolini najtraženija je na pijacama u Atini i Solunu i ima posebnu cenu.
Oni koji vole da ustanu rano mogu je u Pefkiju nabaviti veoma povoljno, a ljubazni ribari ne beže od toga ni da je očiste za istu cenu.

Osim prelepih plaža, Evia se ponosi i termalnim izvorima. Jedna od najpoznatijih je grčkih banja Edipsos, gde voda, temparature od 30 do 70 stepeni, izvire iz kamena na obali mora. Prirodni bazenčići sa toplom vodom i prelepi vodopadi, sa stena u plićaku, prava su meka za starije Grke. Mirne uličice, suvenirnice namenjene uglavnom starijima i hoteli sa spa centrima, deluju očaravajuće, i vraćaju vas u jedno zaboravljeno vreme kad se u ovakve banje nije išlo samo po zdravlje već i na provod. Zato i ne čudi što su u Edipsosu svome srcu lek pokušale da pronađu Merilin Monro i Marija Kalas, a svoje umorne kosti da ugreju Vinston Čerčil i naš kralj Petar Prvi Karađorđević.

Zato Grci vole da kažu kako je ova banja dobra za sve bolesti.
Pretpostavlja se da je Evia postala ostrvo tako što se odvojila od kopna prilikom nekog većeg zemljotresa, koji su inače karakteristični za ovo trusno područje. Na mestu gde je zaliv najuži, i gde su još u staroj Grčkoj napravili most, nalazi se glavni grad Halkida, koji je manjim delom na kopnu, a većim na ostrvu.

Stari most čini atraktivnim mogućnost da se sa njega posmatra smena plime i oseke, odnosno more ispod mosta teče kao reka i pravac menja dva puta u toku dana. Struje su tako jake da brodići jedva plove kada idu „uz vodu“.
U centralnom delu ostrva je planinski vrh, pa se Evia u zimskim danima pretvara u mali ski centar, poput našeg Goča i gde opet dolaze isključivo Grci. Naravno, dok Srbi ne saznaju i za tu mogućnost.

ISTORIJAT
Evia je ostrvo izuzetno bogato borovim šumama, pa ne čudi da Pefki u bukvalnom prevodu znači bor. Kada je u starom veku, posle ratova između grčkih polisa i sa Persijancima, deo stanovništva ostrva koje se tada zvalo Eubeja i predstavljalo moćnu civilizaciju krenulo je ka severu zemlje.
Zaustavili su se na poluostrvu sa tri prsta i celu regiju nazvali Halkidiki po utvrđenju Halkida, kako se i danas zove glavni grad ostrva. Inače, jedna od velikih pomorskih bitaka između Grka i Persijanaca odigrala se u blizini današnjeg Pefkija kod Artemisija gde su Grci uspeli da iznenade i zaustave Persijance.
Mnoga arheološka otkrića koja danas krase vitrine muzeja u Atini upravo su pronađena u okolini Evie, pa zato i ne čudi što je u vodama oko nje godinama ronio i slavni Žak Kusto.

PILAV I SVETAC
Osim zaštitnika ostrva Davida Evijskog, posebno mesto zauzima manastir sa moštima Svetog Jovana Rusa, za kojeg se veruje da je čudotvorac, i čija se ruka čuva u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori. Još kao mladog vojnika Petra Velikog, zarobili su ga Turci.
Kako nije želeo da se odrekne svoje vere, bio je ponižavan, mučen i vređan, sve dok njegov aga nije krenuo u Meku, a Jovan nije želeo da pojede pilav koji su mu spremili, već je rekao da ga sačuvaju kada se aga vrati s puta. Nekim čudom, pilav se nije pokvario i tu počinje priča o ovom svecu, kod kojeg su mnogi za njegova života počeli da dolaze i traže spas, pogotovo oni najteži bolesnici.
Sahranjen je u Maloj Aziji, gde su na njegov grob mnogi hrišćani, ali i Turci, dolazili kao na hadžiluk. Prilikom poznate razmene stanovništva, Grci su njegove mošti poneli sa sobom i smestili ih u brdima Evie gde su nastavili da dolaze u velikom broju.