Sa dužinom od 15 i širinom od 10 kilometara, Mikonos je veoma malo, ali ostrvo velike vreline - sunca, plaža, provoda, tuluma i žurki. Ko god je krenuo na ovo “parče zemlje i mora”, taj ne može da računa na odmor i opuštanje, jer Mikonos živi intenzivno, i dok sunce prži i kada ovo ostrvo čudesne lepote i arhitekture obasja, i po njemu se prospe, mesečina. Pravi je doživljaj da, dok zalazi egejsko sunce, u nekom od kafića “Male Venecije”, kako inače zovu Mikonos, popiju piće koje, tek informacije radi, košta kao prosečan ručak u nekom evropskom gradu. A kada padne noć, počinju glamurozne zabave u svetski poznatim noćnim klubovima.

Ovog leta na Mikonosu preplanula tela prošetali su Šakira i njen dečko Pike, a sezonu je ulepšala i Ketrin Zita-Džons sa Majklom Daglasom. U želji da budu što bliži "zvezdanoj prašini" i mnogi naši političari, sportisti, pevači i voditeljke, odabrali su ovo majušno ostrvo, na kojem zakup nedelju dana apartmana košta i po 5.000 evra. Na ostrvu živi oko 5.000 stanovnika, ali tokom letnjih meseci broj ljudi se, zahvaljujući gostima, udesetostruči.

Mikonos ni po čemu nije obično ostrvo. Ono je mondensko ostrvo na kojem su svi turisti glamurozni i šetaju kao da su upravo sišli sa naslovnih strana modnih magazina. Na Mikonosu mnoge poznate ličnosti imaju vile, a postoji, čak, i lista milijardera koji čekaju priliku da kupe zemljište i izgrade kuću!

Prestonica Mikonosa je istoimeni grad, a Hora je njegov najpoznatiji centar, tačka odakle sve kreće – i najreprezentativniji izlozi i butici u kojima se mogu kupiti odeća i obuća najpoznatijih svetskih brendova, umetnički predmeti i glamurozan zlatni nakit. Ipak, kako god se turistički uzdizalo i modernizovalo ovo ostrvo u mnogo čemu sačuvalo je tradiciju, posebno u arhitekturi i običajima.

Kuće, kockaste, najčešće ravnih krovova, obojene u belo, sa obaveznim plavim prozorima, blistavo belim tremom, a u njemu skoro obavezno cveta raskošna bugenvilija. Ovaj "beli gradić” vrvi od pabova, taverni, hotela i trendi butika, koji su razbacani po spletu uskih i krivudavih uličica koje podsećaju na lavirint, sa istovetnom kamenom kaldrmom.

Mikonos se u mnogo čemu izdvaja u odnosu na druga grčka ostrva. Ovde je sve lepše, skuplje, bolje, šarenije, bučnije. Jer, Mikonos je svet glamura i zabave, zlatnog peska i noćnih klubova, slavnih i bogatih, dekadentnih i ekstravagantnih, svet kontrasta, liberalizma i tradicije. To je ostrvo prestižnih barova, vrhunskih restorana, mondenskih butika. Ovde su jahte najluksuznije, kokteli najhladniji, a atmosfera u klubovima najužarenija.

Ali, Mikonos nije samo mesto ludog provoda i žurki. Mikonos je prelepo ostrvo sa divnim brdovitim predelom, čistim morem, dugačkim zlatno peščanim plažama, bezbroj pravoslavnih crkava i kapela, starim vetrenjačama, sa prepoznatljivim crvenim krovovima, i živopisnim selima. Čitavo ostrvo je velika ambijentalna celina sa ujednačenom arhitekturom koja podseća na grčku zastavu: kuće su bele sa ravnim krovovima, imaju plava vrata i prozore, uske popločane ulice i čarobne cvetne balkone. Ovakva lepota je osigurala scenografiju za mnoge filmove koji su se snimali na Mikonosu.

U ovom svetu skupocenog života i ludih provoda i danas postoje ribarska sela u kojima "sinovi mora" love i svežom ribom snabdevaju skupe restorane. Ribari isplovljavaju u ponoć kada turisti kreću u noćni provod, a brodovi se vraćaju u praskozorje. Na doku ih dočekuje pelikan Petros i cupka dok mu kljun ne napune ribom. Petros je maskota Mikonosa koji, prema proračunu turističkih radnika, postoji već 50 godina. Naravno, reč je nasledniku nekadašnjeg Petrosa (koji je živeo 29 godina) i svaki naredni se savršeno uklapao u dnevno uhodan ritam - kada ga ribari nahrane, odgega kroz uske vijugave uličice pored zlatara, suvenirnica i crkve do luke koja je prepuna restorana i tu nastavlja da čeka - ručak.

Pored Petrosa "lice" Mikonosa su i vetrenjače iz 16. veka. Jedna od njih, koja se nalazi u najstarijem delu grada, Kastro, deo je Etnografskog muzeja koji važi za jedan od najboljih u Grčkoj. U muzeju, nekadašnjoj kući kapetana, može se videti kolekcija keramike, materijala i predmeta iz istorije ostrva, ali i preparirani Petros, prva maskota ostrva. Na Mikonosu je bilo 30 vetrenjača u kojima se mlelo brašno, a danas su najpoznatije one koje se nalaze iznad samog grada i neodvojiv su deo svake razglednice i fotografije ostrva.

Ljubiteljima istorije dragocena će biti poseta arheološkom muzeju u kojem je izložena fantastična kolekcija antičkog nakita, novca i predmeta. Zanimljiv je i Pomorski muzej u kojem se mogu videti makete antičkih galija, nautički instrumenti i slike. Pored je i Lenina kuća, vila iz 19. veka, u kojoj se može videti kako je nekada živela dama na Mikonosu.

Tokom leta voda u pristaništu je bela od talasa koje prave trajekti i džet-feriji, a čarter letovi neprestano paraju nebo. Na sreću, Mikonos ima dovoljno lepih plaža, pa svako može da nađe mesto pod suncem. Većina ih se nalazi na južnom delu ostrva, a svako može da pronađe pesak po svom ukusu. Voda je neverovatno čista, pesak je zlatan, a sve plaže su zaštićene od jakih udara vetra. Najpoznatije su "Peradajz" i "Super Peradajz", pošto se na njima organizuju najbolje zabave, a nudizam i toples su uobičajena pojava. Do ovih plaža stiže se autobusom (iz grada, karte se kupuju na kiosku), kolima, skuterima, ali i brodićima koji prevoze turiste s jedne na drugu plažu.


Apolonov Delos

Južno od Mikonosa, nalazi se malo nenaseljeno ostrvo Delos do kojeg se organizuju izleti brodićem, a vožnja traje pola sata. Ovo ostrvo je legendarno, jer je na njemu, prema grčkoj mitologiji, Leto rodila Apolona i Artemidu.

Na Delosu su pronađena izuzetno važna arheološka nalazišta od značaja za čitavu grčku istoriju. Na Delosu su pre tri milenijuma održavali festivali u čast Apolona i bio je nezaobilazno mesto za hodočasnike. To je sada arheološki muzej pod vedrim nebom u kojem se može videti Dionisovo svetilište, sveto jezero u kojem je Apolon rođen, Terasa mramornih lavova (replike), Kuća delfina, Pozorišni kvart, Kuća maski, Amfiteatar za 5.500 gledalaca i još mnogo toga.

Mala Venecija

Prvi stanovnici ostrva, najverovatnije, bili su Egipćani, a ostrvo nosi ime po Mikonosu, sinu legendarnog kralja Dilosa.
Malo toga zna se o Mikonosu iz antičkog perioda, ali po novcu iz tog perioda može se zaključiti da je bog Dionisos bio zaštitnik ostrva.
Kako se nalazi u veoma prometnom delu Mediterana i istorija ovog ostrva veoma je bogata i burna. Venecijanci su vladali Mikonosom od 1207. do 1615. godine. U to vreme, 1425. godine, izgrađena je najimpresivnija crkva Panagija Paraportijani. Ova vizantijska crkva je, ustvari, sastavljena od pet manjih crkava. Okrečena u belo, liči na ledeni breg koji prkosi plavom nebu. Tik uz nju počinje Mala Venecija sa slikovitim kućama u redu koje se izdižu na samoj obali, a terase se nadvijaju nad morem. Malu Veneciju prvi su otkrili umetnici, književnici i glumci, ali je od boemskog kvarta pretvorena u pravu turističku atrakciju.

ISTORIJA OSTRVA
Ludi noćni život

Glavni razlog zašto turisti opsedaju ovo ostrvo Kiklada je noćni život koji je vrlo uzbudljiv i nije ni čudo što Mikonos i Ibica tokom leta važe za dve najvrelije tačke planete. Glavni grad, u kom se nalazi većina barova i klubova, leti je pun ljudi svih godina, različitih seksualnih opredeljenja i muzičkih ukusa. Svi imaju jednu zajedničku osobinu - spremnost na celonoćnu zabavu. Noćni provod ne prestaje čak ni kada svane dan, a kupanje i sunčanje samo su mali predah između dve dobre žurke.

Velik broj barova i klubova su vrlo otmeni i skupi, ali neki su predviđeni za mlađe posetioce. U mnogobrojnim klubovima gostuju svetski priznati di-džejevi uz koje zabava traje celu noć. Najpoznatiji klubovi su "Argo", "Tropikana", "Kavo paradiso" (izgrađen u steni sa pogledom na plažu), "Aigli" i poznati "Pjero’s" (gej klub sa transvestitskim predstavama). Zabave se organizuju i na najpoznatijim plažama Peradajz, Super Peradajz i Platis Ialos.

Bogatstvo za suncobran

Elija je najduža peščana plaža i izuzetno je dobro organizovana. Platis Gialos je idealan za porodice, sa mnogobrojnim tavernama, Agios Joanis važi za najlepšu plažu na kojoj provode dane usamljenici.

Suncobran i dve ležaljke mogu da koštaju pet, ali i 500 evra, a sve zavisi od toga da li turista želi da bude viđen ili da vidi nekog. Tako je, recimo, plaža Psarou poznata po - poznatima. Gotovo da i nema dana kada se na ovom pesku ne može videti svetski poznato lice. Ko je spreman da mu konobar po izgledu procenjuje dubinu džepa i da istrese prosečnu mesečnu platu za suncobran, biće u prilici da tokom dana vidi prskanje šampanjcem, borbu pasa maltezera, tela sa neverovatnim brojem tetovaža, kupaće kostime skuplje od automobila, “trofeje” estetske hirurgije i nedolično ponašanje svake vrste.