Buran noćni život u Srbiji

BEOGRAD je, definitivno, najpopularnija balkanska „siti brejk“ destinacija. Jedino po čemu prestonica ne zaostaje u odnosu na druge evropske metropole jeste broj mesta za izlazak. Noćni život staje „rame uz rame“ sa najboljim evropskim gradovima, jer je izbor kafića, klubova, barova, kafana, diskoteka, splavova i festivala prvoklasan, pa je provod zagarantovan.

Londonski „Gardijan“ tvrdi da je „Beograd na radaru zapadnoevropskih muzičkih fanova“, dok najpoznatiji sajt za mlađu turističku generaciju „offtrackplanet.com“ srpsku prestonicu ove godine stavlja na listu 10 prvih destinacija u kategoriji „najbolja zabava“. Popularnosti Beograda doprinosi i činjenica da u glavnom gradu postoji oko 2.500 mesta na kojima može dobro da se pojede i popije.

Zvanično, grad ima oko 200 kafića. Dobar provod u njima nije uspela da spreči ni zabrana gradskih vlasti da ne smeju da rade posle 23 časa. Kafići služe za zagrevanje i mesto su okupljanja za odlazak u dalji provod. Ulica Strahinjića bana je upravo zahvaljujući kafićima i njihovim posetiocima postala brend sam po sebi, i uzor mnogim gradovima u Srbiji.

Noć u Beogradu najčešće traje po 12 časova. Čak i radnim danima. To nije ni tako teško ako se zna da ima 50 registrovanih klubova. Tim brojem ne može da se pohvali nijedan grad u okruženju, a pogotovo ne sa 50 dobrih klubova.

Specifičnost Beograda su i splavovi. Zvanično, ima ih 20, onih koji se reklamiraju, nezvanično - pedesetak. Tome treba dodati i lepezu stilova koje oni pružaju - od folka do densa. Za strane turiste agencije organizuju čak i turu čamcima od jednog do drugog splava.

NOVI SAD

U NOVOM SADU noćni život, kao i u većini gradova, koncentrisan je u centru. Ulica Laze Telečkog je epicentar dobrog provoda. Tamo se, kako kaže student Dejan Vlaški, ne kreće bez „crvene novčanice“. Zbog cena pića, od 100 do 180 dinara, veliki broj „noćnih ptica“ se, priznaju mladi, „zagreva“ u stanu ili na nekom od popularnih okupljališta mladih, kao što su Katolička porta, studentski grad ili Dunavski kej.

- Meni je Ulica Laze Telečkog glavno mesto za izlazak, a tamo najčešće odem u pab „Lazino tele“, ili skoknem do Zmaj Jovine ulice, gde je dobar provod u klubovima „Hedonist“ i „Klub D“ - kaže Novosađanka Emilija Pejić, dodajući da joj za dobar noćni provod treba između 1.000 i 1.500 dinara.

Veliki broj mladih okuplja se u klubovima u kojima se redovno održavaju svirke raznih bendova.

- Provod je dobar zahvaljujući i čestim svirkama - kaže Dejan Vlaški. - U centru ima i jeftinih kafana, poput „Kod Džoa“ i „Ribar“...

Popularan je i provod na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde ima klubova, ali i tamburaša.

ČAČAK

ČAČANIMA, naročito mladim, sezona provoda pod otvorenim nebom predstavlja najčešću, a često i jedinu zabavu u gradu na Moravi. Čim se otvore lokali uz obalu reke, počinju žurke koje traju do jutarnjih sati, rok svirke, zabave na bazenu... Tada se omladina seli iz, uglavnom malih i zagušljivih kafića, u diskoteke na otvorenom, na čemu Čačku mogu da pozavide i mnogo veći gradovi.

Učmao grad od pre nekoliko godina prodrmalo je otvaranje nekoliko kafića na desnoj obali Morave, uz samu gradsku plažu. Svaki lokal je u „drugačijem fazonu“, a određenim danima u pojedinim kafićima organizuju se žurke, koje bukvalno traju do zore. „Pena parti“, koju su mnogi imali prilike samo da vide na TV ekranima, takođe je deo sadržaja nekih lokala.

Jedina zamerka većine gostiju u gotovo svim čačanskim kafićima jesu cene pića, jer se na pojedinim mestima pivo ili sok prodaju po 200 dinara, što je previsok ceh za Čačane.

Tokom cele godine aktuelni su restorani i kafane koji u svojoj ponudi imaju starogradsku muziku - „Romansa“, „Stari grad“, „Palilulac“. Ovde se uvek traži mesto više.

Za Čačane koji se odluče za živu rok svirku pravo mesto je klub bajkera - „Mančula“, ili klubovi kao što su „Što da ne“ i „Velvet“.

VRANJE

VRANjE - U Brankovoj ulici, u najstrožem centru Vranja, svake večeri vri kao u košnici. U ovom tesnom sokaku, ne dužem od stotinak metara, odvijao se skoro pa sav noćni život grada. S obe strane uličice pritiskaju komotne bašte okolnih kafića, tako da se u „špicu“, negde oko 23 sata, prolaznici jedva mimoilaze.

Mladež svojoj Brankovoj ulici tepa „vranjska Strahinjića bana“, jer tu dolaze svi koji bi da budu viđeni.

- Ako ovde ne dođeš uveče, kao da nisi ni izlazio u grad. Svi koji drže do sebe dolaze - kaže Milica (17).

Njena vršnjakinja Tijana misli, međutim, da je epicentar svih važnih dešavanja ulica tik uz Brankovu - Partizanska. Tamo je u poslednjih godinu dana „niklo“ desetak kafića.

Kako bilo, noćni život mladih, ali i starijih Vranjanaca, svodi se na kafiće. Iako mnogi očekuju da u svakoj vranjskoj kafani sviraju trubači, toga ovde, jednostavno, nema.

- Bili su mi nedavno gosti iz Beograda i tražili da ih vodim da slušaju živu muziku. Nisu mogli da veruju da u Vranju nema trubača i da je jedina „živa muzika“ pevaljka u jednoj kafani na periferiji - žali se Jelena (30).

Vranje nema nijednu diskoteku, baš kao ni bioskop. Poslednjih meseci grad pohode i trbušne plesačice, striptizete... Na nizak nivo zabave vlasnici kafića lakonski odgovaraju da „omladina to traži“. A većina omladine ipak „to ne traži“, ali im se ništa drugo ni ne nudi. Doduše, za dobar provod treba i puno para, a ovdašnji mladići i devojake najčešće celo veče „cede“ jedno piće. Mnogi nemaju ni za toliko.

NIŠ

Iako je prosečna plata 36.765 dinara, niški kafići uvek su krcati. Otkuda novac za izlaske, nikom nije jasno. U dve popularne diskoteke - „Spark“ i „Studio“, u lokalima u Kazandžijskom sokačetu i u Parku Svetog Save na Bulevaru Nemanjića vikendom posle 23 sata slobodnih mesta nema.

- U Nišu vladaju izlasci sa novokomponovanom muzikom - kaže Jovana Uljarević, student. - Nije kao u Beogradu, gde, ipak, može da se bira.

Tokom leta, za vreme mnogobrojnih muzičkih festivala, noćni život traje i posle četiri sata ujutro, iako je uobičajeno radno vreme kafića radnim danima do dva sata.

- Nismo baš potpuna palanka u smislu da nema dešavanja - kaže Velibor Radojković, koncertni promoter. - Ponuda je raznolika, a leti su sjajne svirke ispred „Saluna“, „Letnje pozornice“, dosta je događaja u Klubu SKC na Pravnom fakultetu i u „Fid-beku“, gde nastupaju autorski bendovi.

Ko misli da se u Nišu na svakom koraku može čuti nasnimljen glas Šabana Bajramovića ili trubači, grdno se prevario.

U kafanama, kakva god da je kriza, u većim izlascima potroši se i po 10.000 dinara. U kafane i dalje odlazi pristojan stariji svet, ali i neki novi klinci. S. B.

PUNE BAŠTE I KAFIĆI

NEGOTIN - Kolika god da je kriza i nemaština, da je privreda uglavnom pod katancima, a na tržištu rada skoro 3.000 ljudi čeka na posao, lokali u Negotinu vikendom su dupke puni. Da li su deca gastarbajtera, na roditeljskim jaslama ili oni sa sopstvenim buđelarom, mladi u Negotinu jedva čekaju petak veče. Tada grad, za koga u šali kažu da noću odvede na počinak jedva nekoliko hiljada ljudi, prosto oživi. Napune se letnje bašte, ožive šetališta, a sa svih strana čuje se muzika.

- Imam džeparac, ali nije stvar u tome da mnogo potrošiš. Možeš i samo jedno piće da popiješ, ali je poenta da se opustiš posle teške nedelje u školi - kaže Aleksandar C. (16).

Za razliku od ostalih gradova, Negotin može da se pohvali sa dve diskoteke, obe najveće u jugoistočnoj Srbiji - „Arena“, koja može da primi nekoliko hiljada posetilaca, i Klub „501“, koji radi tokom cele godine, i gde vikendom dođe i po 1.500 ljudi, a čiji su česti posetioci, osim Negotinaca, Kladovljani, Zaječarci i Borani. S. M. J.

VALjEVO

UDARNE večeri za izlaske i provod u Valjevu su dani vikenda. Ranije, dok je novca bilo više, prisećaju se stariji Valjevci, mladi su u provod izlazili gotovo svake večeri, a po pravilu od četvrtka do nedelje. Danas, mnogi izlaze samo jednom nedeljno.

Mladi najčešće biraju kafiće u Knez Miloševoj ulici, gde slušaju moderne taktove, a oni koji uživaju uz starogradsku i muziku „na uvce“ odlaze u staru trgovačku čaršiju Tešnjar. Tu se nalazi i popularni „Rakija bar“, gde su u ponudi mnogobrojne vrste „vatrene vode“.

Mladi Valjevci retko odlaze u večernje provode „u goste“, u druge gradove, ali zato u Valjevo, u poznate klubove, poput „Arene“ i „Zlatnog čekića“, ili u kafiće „Skala“, „Zipa“, „Azuro“, „Džipsi“, „Rustik“, „Baltazar“, dolaze mladi iz okolnih mesta.

- U kafićima se ostaje u zavisnosti od dubine džepa - objašnjava Valjevka, koja studira u Beogradu. - Moje društvo i ja jedva čekamo vikend da dođemo u Valjevo, da se vidimo sa starim društvom i da se dobro provedemo.

B. P.