Prvi susret sa Maltom i ono što će nam privlačiti pažnju i tokom boravka, jesu kuće sagrađene od krečnjaka koji predstavlja jedini građevinski materijal, a može se reći i zaštitni znak tog ostrva u Sredozemnom moru. Nema mnogo peščanih plaža, ali vredni i vešti Maltežani obradili su i doterali kamenite plaže tako da deluju nestvarno i čarobno. Čisto more, plavo nebo bez ijednog oblačka i vetrić koji stalno pirka - tri su odlike ovog ostrva koje nam se dopalo već na prvi pogled.

- Prosečna godišnja temperatura u januaru je 16, u julu 33 stepena, a kiša pada samo u decembru, pričaju nam Beograđani Suzana i Branko Đorić, koji već dvadesetak godina rade kao turistički vodiči na Malti.

Za oko nam je zapao i veliki broj crkava kojih, inače, ima više od 360, među kojima su jedna pravoslavna crkva i jedna džamija, dok su ostale katoličke.

- Skoro svaki dan u godini posvećen je određenom svecu, a “fešte” sa vatrometom su svakodnevna pojava u periodu od maja do septembra. Svaki grad ima svoju priču u vezi sa nekim svecem, na primer, Mosta, gde se nalazi crkva svete Marije, treća u Evropi po veličini kupole, posle crkve svetog Petra u Rimu i Aja Sofije u Istanbulu. U njoj je kopija bombe iz Drugog svetskog rata koja je pala na crkvu, a nije eksplodirala, pa su Maltežani ubeđeni da je Bog tu "umešao svoje prste" i tako zaštitio vernike, objašnjava Suzana.

Maltežani se, naročito, ponose time što je Malta ostrvo čuvenog viteškog reda - vitezova svetog Jovana Krstitelja koji su tamo boravili od 16. veka kada su zaustavili Turke koji su nameravali da preko Sicilije prodru u Evropu. Malteške vitezove predvodio je veliki vitez Žan de la Valeta koji je, posle pobede nad Turcima, sagradio grad-tvrđavu nazvan po njemu. Valeta je i danas prestonica Malte.

Vitezovi su bili poznati i po dobročinstvima, pa je veliki vitez Manoel od Vilene sagradio prvu bolnicu-karantin na Malti, jednu od najboljih u Evropi. Rad u bolnici bio je deo viteške obuke, a ko god je bio bolestan, bez obzira na klasnu pripadnost, imao je pravo da u njoj provede tri dana. Bolesnicima su obroci posluživani na srebrnim tanjirima, a ta bolnica smatrala se pretečom današnjeg malteškog Medicinskog fakulteta.

Naziv ostrva potiče od feničanske reči "malek", što znači sklonište, jer se još u 1. veku, posle brodoloma, na Malti sklonio sveti Pavle koji je proveo tri meseca u gradiću Rabatu, što je označilo začetak hrišćanstva na Malti. Arapi dolaze u 9. veku, zatim Portugalci, Španci, vitezovi "jovanovci", Francuzi i Englezi.

U Mdini, gradu tišine, žive potomci čuvenih malteških vitezova, 28 aristokratskih porodica koje, u stvari, poseduju ceo grad. Kvadrat stambenog prostora u njemu dostiže astronomske cene, ali i na taj način Maltežani štite svoju tradiciju, istoriju i kulturu.

Postoji i Društvo malteško-srpskog prijateljstva, predsednik je doktor Predrag Andrejević, hirurg koji je na Maltu stigao pravo iz Leskovca. I tu ostao.

- Moju sadašnju suprugu Hermion, upoznao sam u Beogradu, zahvaljujući razmeni studenata, dok sam se pripremao za specijalizaciju hirurgije u Londonu - priča nam dr Peđa.

Danas su oboje lekari u malteškoj Državnoj bolnici, imaju dva sina, Luku i Nikolu. Inače, Srba, koji žive i rade na Malti, ima oko 1.500, a zaposleni su najčešće u turizmu i brodogradnji.

Prosečna mesečna plata iznosi oko 400 malteških funti, ili 1.000 evra, stopa nezaposlenosti je mala (8%), a država brine o bračnim parovima kojima obezbeđuje stanove po povoljnim uslovima za koje kasnije plaćaju kiriju od 100 malteških funti godišnje (250 evra).

Peđa nas poziva na roštilj, a Maltežani rado jedu paste, ribu, a i zečetina je njihov tradicionalni specijalitet.

Istranka Sidika Škembri, malteška snaja, koja više od 25 godina radi kao turistički vodič na Malti, kaže da su joj

najdraži turisti naši ljudi koji dolaze iz bivših jugoslovenskih republika, među kojima ima najviše Slovenaca. Oko milion i dvesta hiljada turista godišnje stigne na Maltu, najbrojniji su Nemci, Englezi, Italijani i Grci, a brodovima „kruzlajnerima“ dođe još milion.

Službeni jezik je engleski, dok malteški predstavlja interesantnu mešavinu arapskog, engleskog i italijanskog, pa Maltežani lako uče strane jezike. Ipak, deca u državnim školama, maternji jezik počinju da uče tek sa 12 godina. Od svoje 5. do 16. godine, đaci imaju obavezno školovanje u okviru državnih, crkvenih ili privatnih škola.

Malta je, inače, raj za đake, pošto većina studenata ima stipendije i mogućnost boravka u malteškim porodicama za vreme studija. Zato ćete tamo videti veliki broj mladića i devojaka iz cele Evrope koji, najčešće, dolaze u letnje škole za učenje stranih jezika.

Pošto je Malta preko sto pedeset godina bila britanska kolonija, do druge polovine 20. veka, tragovi njene kulture duboko su urezani u tradiciju i svakodnevni život Maltežana, što se već na prvi pogled primećuje u saobraćaju, jer voze levom stranom. Jedna porodica, u proseku, ima tri automobila, zbog pogodnosti kupovine na kredit i pasionirane ljubavi prema četvorotočkašima. Zahvaljujući blagodetima sredozemne klime, na ulicama malteških gradova možete videti odlično očuvane i skoro zaboravljene modele automobila koji ravnopravno konkurišu najnovijim modelima luksuznih limuzina.

Pravo uživanje predstavlja vožnja gradskim prevozom, u starim engleskim autobusima, oldtajmerima koji predstavljaju svojevrsnu turističku atrakciju (vožnja košta 15 centi, što je oko 25 dinara).

Na susednom zelenom ostrvu, Gozo, nalazi se najstariji neolitski hram na svetu, ali ne možemo da odvojimo oči od izloga sa zlatom, srebrom, čipkom i predmetima od čuvenog malteškog stakla, rađenih po uzoru na venecijansko murano staklo.

U mondenskom letovalištu Slimi, u luksuznim hotelima “Interkontinentalu” i “Hiltonu” odsedaju svetske zvezde, poput Breda Pita, koji je na Malti snimao delove filma "Troja", zatim Madona, Šeron Stoun i Majkl Daglas. I čuveni "Gladijator" sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi sniman je u "novom Holivudu", kako već nazivaju Maltu, na kojoj se nalazi najveći evropski studio za snimanje pomorskih efekata.

- Prošle godine, ugostili smo i glumca Lazara Ristovskog - dodaje Branko.

Poslednjih godina Letnji festival privlači sve više ljubitelja muzike, pa su na Malti već gostovali Lejdi Gaga, Enrike Iglesijas i drugi. Inače, već se naveliko “šuška” da je Valeta grad koji će 2018. godine poneti titulu evropske prestonice kulture.


MALTEŠKI KRST

Valeta, prestonica Malte, jedna od najvećih tvrđava na svetu čije zidine dostižu visinu od 50 metara, imala je osam palata u kojima su živeli vitezovi. U red malteških vitezova mogli su da uđu samo pripadnici najbogatijih aristokratskih porodica Evrope, pa su neki roditelji prijavljivali svoje sinove čim bi se rodili. Kada bi napunili 12 godina, budući vitezovi podvrgavali su se šestogodišnjoj obuci, tako da bi sa 18 godina dobijali čuveni malteški krst sa osam krakova, koji simbolizuju osam dobročinstava koje treba da zna svaki hrišćanin i osam zemalja iz kojih su poticali čuveni vitezovi "jovanovci".


NAJDUBLJA EVROPSKA LUKA

Valeta je najdublja evropska luka, u kojoj se pored ogromnih prekookeanskih brodova i luksuznih jahti, mogu videti i dva patrolna čamca za obezbeđenje državne granice koje je bivši predsednik Malte Don Mintof dobio od bivšeg jugoslovenskog predsednika Tita. U velelepnoj crkvi svetog Jovana Krstitelja u Valeti, nalaze se grobnice najvećih vitezova malteškog reda, dve izuzetno vredne Karavađove slike, "Brodolom svetog Pavla" i "Smrt svetog Jovana Krstitelja" i raskošni gobleni iz 16. veka.


NAJGUŠĆANASELJENOST

Malteški arpihelag sastoji se od pet ostrva, među kojima se izdvajaju Malta, Gozo i Komino. Turizam i brodogradnja su glavne privredne grane Malte, na kojoj živi oko 400.000 stanovnika, pa ova mala ostrvska država (316 kvadratnih km) ima najveću gustinu naseljenosti u Evropi (1.400 stanovnika po kvadratnom km). Republika Malta je član Evropske unije, čime se Maltežani izuzetno ponose, a kuriozitet predstavlja podatak da boja prozora na zgradi malteškog parlamenta zavisi od vladajuće stranke, pa su zeleni kada su na vlasti nacionalisti, ali će postati crveni, ako na izborima pobede laburisti.