Evropski uz ukus Balkana

UPEKLO sunce na barskoj železničkoj stanici, približava se 12.20, vreme polaska poslovnog voza za Beograd, koji su ovog leta “otkrili” mnogi srpsko-crnogorski putnici. Ljubazni crnogorski kondukteri, u besprekornim odelima, prate putnike do njihovih mesta, damama nose i torbe.

Pištaljka para vazduh, voz kreće - na vreme. Pun je, očekivano. Seoba Srba sa primorja je u toku. Ali mnogo je stranaca. Nose rančeve i obilaze svet mladi iz Češke, Poljske, neki Francuzi, pa čak i Australijanka koja u nedostatku sedišta prihvata ponudu gospođe da sedne na prazno mesto preko puta nje.

- Da se voziš ovim vozom i da zanemariš činjenicu da si na Balkanu, pomislio bi da si u Evropi. Možda u Austriji. Ne, ne, ona je baš napredna. U Italiji, ili Portugalu pre.

Mladić od tridesetak sa očiglednim “evropskim putničkim stažom” koji se udobno uvalio u čista, besprekorna sedišta poslovnog voza Crnogorske železnice koji saobraća na relaciji Bar - Beograd - Bar, iskreno je delio svoje čuđenje sa ostatkom putnika u kupeu.

- Klima radi besprekorno. Muzika takođe, nema pušenja, nema turskog običaja izuvanja, sve je novo, čisto. A da vidite tek toalet. Besprekoran i ima papira! Ovaj vagon je po promotiivnoj ceni, platila sam 18 evra kartu. A u drugom je 24 - odgovorila mu je punačka, vedra i ispostaviće se ubrzo veoma pričljiva Beograđanka od šezdesetak godina.

- Sedi zlato, odmori se malo, vidim da stojiš sve vreme. Odakle si, kuda si krenula - ispituje mazno gospođa dvadesetogodišnju pegavu devojku koja se odmah ogradila da govori samo engleski, ali ne vredi. Gospođa udarila u šesnaest sve na srpskom. Kada je saznala da je pegava iz Australije, u lice joj je sasula.

- A, a vi ste nas ubijali. Nema veze što ste nas bombardovali i ubijali našu decu i malu Milicu Rakić, mi smo veliki narod, human i dobar.

- Gospođo - preseče je onaj mladić - ona vas ništa ne razume, a i da vas razume sigurno se ne seća bombardovanja jer je onda imala možda 9 godina.

Gospođa ustaje i lakim pokretom ruke uključuje muziku. Ostatak kupea skače na zvuk narodnjaka. Nisu to narodnjaci - pokazuje čvrst stav gospođa. - To je crnogorska izvorna muzika. Ako vam je glasno malo ću da utišam, ali ne isključujem!

Klizi najbolji poslovni voz Crnogorske železnice gotovo bešumno starom prugom. Na pojedinim deonicama zastaje da lagano pređe tračnice koje je pojelo vreme, ponegde stoji i čitavih deset minuta da propusti neki lokalni voz.

- Voz je super, ali kasnićemo dva sata. Zbog pruge i granice - veze punačka dama, pa kad spazi u hodniku mladića koji bi da zapali, skoči: - Ne, ni slučajno, prošlog puta smo jedva spasli jednog da mu ne naplate kaznu 50 evra.