Pravimo pet fešti dnevno!

SA više od 1.600 manifestacija svih vrsta, koje se svake godine održavaju u Srbiji - naša zemlja je svojevrsni rekorder. Jer, u proseku, ispada da mi dnevno imamo po pet manifestacija!

Grubo govoreći, "narodna okupljanja" se mogu podeliti na sajamska, sportska, turistička ili kulturna. Ali, većina od njih u sebi sadrži od svega - pomalo.

Što se tiče samo turističkih manifestacija, gotovo sve se održavaju od maja do oktobra, pa turisti najčešće ne znaju "kud će i gde će", pošto se dnevno održava i po dva raftinga na rekama ili dva festivala čiji se nazivi završavaju sa - ijada.

Naravno, većina tih manifestacija ne prevazilazi lokalni, seoski značaj, ali polovina, oko 700 događaja, uspelo je da se probije do godišnjeg kalendara manifestacija Turističke organizacije Srbije.

- Sve je to korisno - kažu u TOS. - Dok se neki festivali služe marketinškim trikovima, većina, ipak, ima dugu istoriju. Održavaju se po nekoliko decenija i traju zahvaljujući svom kvalitetu.

U svetu se godišnje održi milion raznih manifestacija, koje donose prihod od 20 milijardi dolara. Naše, pak, i kada okupe mnogo ljudi, skromno zarade.

- Novac i finansije su glavni problem organizatora - kaže Perica Luković iz Asocijacije organizatora manifestacija PKS. - Svi se late organizovanja iz dva razloga: da zarade ili da privuku turiste na svoju destinaciju, opet zbog zarade. Neko je u tome uspešan, a neko nije. Ko hoće za kratko vreme da "obrne lovu", privlači poznate muzičke grupe i prodaje alkoholna pića. Recimo, pivare nikada neće biti sponzor festivala baleta na koji dolazi elita Evrope ili saborovanja na koji dolaze deca, jer se tu izdaju fiskalni računi. Ali, prava je enigma zašto država to sponzoriše? Ovi drugi, pak, moraju da izmisle nešto originalno da bi privukli ljude.

Dakle, svako mesto u Srbiji želi da se pročuje uz pomoć priredbe, a u isto vreme pogledava u opštinsku kasu, jer bez finansijske pomoći samo ne može da iznese teret.

- Trajanje manifestacije znači više od trenutno velikog broja posetilaca - kaže Luković. - Jer, i ako nešto traje tri decenije uz malo marketinga može da - postane hit. Recimo, Festival tamburica u Deronjama postoji dugo i pošto je jedinstven postao je hit.

S druge strane za Velikogospojinske dane u Novom Miloševu odjednom su svi čuli. Jer, protežira ih Ministarstvo ekonomije, i jedini su zaslužili mesto na njihovom zvaničnom sajtu.

"Dani ludaje" u Kikindi postoje tri decenije, ali Ministarstvu nisu atraktivni. Da država mora da pomaže i onima koji zarađuju milione, pokazuje primer Guče. SOKOJ je organizatorima tražio milione evra za pesme koje se tih dana čuju pod šatorima.

- Velika je nedoumica da li biti originalan i veran tradiciji ili točiti alkohol bez poreza i dovesti poznate pevače - kaže Luković. - Naš najveći problem je činjenica da je mnogo manifestacija. Zbog toga u Privrednoj komori pokušavamo da klasifikujemo manifestacije i odredimo im značaj.