Tel Aviv – Stogodišnjak koji stalno raste

Sve ostalo je „u igri“ u gradu koji živi 24 sata dnevno, koji ima samo 450.000 stanovnika, a usred dana u Dizengofu, jednoj od glavnih ulica, možete da steknete utisak da je ceo Izrael prisutan duž tih nekoliko kilometara. Moguće je i to da dobijete vozača koji je stopostotni Jevrejin po imenu Šabetaji, čiji su roditelji poreklom sa Volosa u Grčkoj, a da mu je prezime sve samo ne jevrejsko.

- Prezivam se kao onaj fudbaler što igra za jedan veliki engleski klub - pucketa prstima sredovečni gospodin, pokušavajući da izveštača „Novosti“ primora da reši „misteriju“.

Ali, i pre nego što smo počeli da „kopamo“ po celoj Premijer ligi, odgovor stiže iz njegovih usta - Tores. I tako sa dalekim rođakom napadača Čelsija, tokom vožnje kroz jedan od najlepših gradova sveta (19. najskuplji), krećemo u priču o svemu što niste znali, a niste imali ni koga da pitate.

Prvo što svako u Srbiji pomisli kada se pomene Tel Aviv i Izrael uopšte je bezbednost. Hiljade i hiljade vesti o nemirima u pojasu Gaze ostavile su utisak da se ta oblast nalazi iza svakog ćoška u Svetoj zemlji.

- Gaza je na nekih sat i 15 minuta vožnje od Tel Aviva. Nema nikakvog razloga za brigu. Oni više ni u tom svom odvojenom regionu ne mogu da prave ozbiljnije probleme. Reč je o radikalnim Palestincima, koji decenijama teže da unište Izrael i s vremena na vreme izvode bombaške napade. Bezbedan je Tel Aviv, ali, ako čovek nema sreće, bomba može da ga pogodi u svakom kutku zemaljske kugle - objašnjava Šabetaji uz osmeh.

Metropola, koja je izgrađena na poziciji nekadašnjeg lučkog mesta Jafe, zvanično je zaživela 1910. Ovaj krepki stogodišnjak, čije ime u bukvalnom prevodu znači „Star nov“ i danas pažljivo neguje stare vrednosti, ali iz dana u dan ide napred.

- Tel Aviv stalno raste. Nalazi se u nivou mora i podeljen je na devet distrikata, od kojih je Jafa, gde žive muslimani, najstariji. Ekonomija je u konstantnom usponu, tako da sigurno nećete čuti za čoveka koji u ovom gradu zarađuje manje od 1.000 dolara, bez obzira na to o kom poslu se radi. Neki prosek je 2.000 američkih dolara.

Kada se krećete širokim bulevarima Tel Aviva, morate da se priviknete na konstantna obilaženja. Stiče se utisak da svi u drugom gradu po jačini ekonomije na Srednjem istoku voze pakleno brze automobile.

- Najveći broj žitelja Tel Aviva se opredeljuje za japanska i korejska vozila. Oni nešto imućniji voze džipove. Uglavnom se koriste pogodnosti lizinga, pa većina vozi automobile stare do dve godine.

Klima je blagorodna, sa više od 300 sunčanih dana tokom godine. Na pomen vremenskih prilika, Šabetaji odmah „ispaljuje“ podatak iz uvoda teksta.

- Znate li vi da ovde snega nije bilo od februara 1950? I ja sam za sada bio u prilici da ga vidim samo na televiziji. Zvuči čudno, ali nije, kada se grad nalazi u visini mora. Pa, gde ste još videli da pada sneg na plaži?

Razgovor vodimo u petak, dok se svi u gradu, u kojem vri kao u košnici, pripremaju za „sabat“, sveti dan kada niko i ništa ne radi širom Izraela.

- Sutra ništa od ovoga ne biste videli na ulicama Tel Aviva. Subota je, po verovanju Jevreja, sedmi dan, koji je Bog predvideo za odmor. Tada ništa u gradu ne radi, a ako i vidite nešto otvoreno znajte da je vlasnik musliman. Postoje dve vrste religioznih Jevreja. Oni „tvrđi“ nose tradicionalne „kipe“ na glavi, a oni slabiji vernici ne. Ljudi iz prve kategorije poštuju svaki detalj „sabata“, pa tako nikada čoveka sa tom kapicom nećete videti da, recimo, vozi automobil subotom.

Kada padne noć nad Tel Avivom, život tek kreće. I nema nikakve veze da li je ponedeljak ili petak.

- Kafići i diskoteke rade celu noć. I neverovatno je da su uvek puni. Ne znam da li ti ljudi stvarno ikada spavaju. A žene? Žene su posebna priča. Nije da se hvalim, ali svi kažu da su jako lepe. Čuo sam i da su Srpkinje kao dar sa neba.

Skačemo sa teme na temu, ali tako je kad nas sve interesuje o gradu koji je od 1990. godine grad pobratim sa Beogradom.

- U Tel Avivu najbolje uspevaju haj-tek tehnologija, poljoprivreda i obrada dijamanata. Visoka tehnologija je toliko uznapredovala da se avioni uvoze iz Amerike, a kompletna kompjuterizacija za F16, na primer, radi se u Tel Avivu. Izvoze se projektili, razne vrste bombi, ali atomsku, koliko znam, još nemamo - smeje se Šabetaji.

Pred kraj vožnje, tokom koje smo za dvadesetak minuta mogli da se upoznamo sa Tel Avivom iz mnogo uglova, objašnjenje za činjenicu da Srbi u prodavnicama i buticima nemaju problem sa sporazumevanjem. Gotovo da u svakoj drugoj radnji možete čuti konverzaciju na ruskom jeziku.

- Svako ko ima dokaz o jevrejskom poreklu može nesmetano da dođe u Izrael i dobije papire za život u ovoj zemlji. U Rusiji i Ukrajini je bilo mnogo Jevreja, koji su, uglavnom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, došli u Izrael. Malo je poznato da su jedni od osnivača ovog grada bili Rusi, koji su 1904. prešli u judaizam - reče nam gospodin Tores i ostavi nas u „košnici“ zvanoj Dizengof, nastavljajući put kroz ogromnu saobraćajnu gužvu svojim „mercedes“ kombijem, ne starijim od dve godine. Kako reče, ne želi da kvari gradski prosek...

RATOVI jevrejskog življa sa Arapima na ovim prostorima traju više od 120 godina. Za dan trijumfa smatra se 14. maj 1948, kada je David Ben Gurion, po kojem aerodrom u Tel Avivu nosi ime, proglasio državu Izrael. Završne borbe sa arapskim snagama u Tel Avivu vođene su do 21. juna 1948, kada se na obali Tel Aviva zaustavio brod „Altalena“, na kojem je, pored 930 Jevreja boraca, bilo mnoštvo pušaka, pištolja i municije, sa čime se krenulo u završni napad na arapske snage u ovom gradu.