KADA je žiri prestižnog evropskog takmičenja u ukrašavanju torti u mađarskom mestu Sikson pročitao da srebrna medalja pripada Marlen Ditrih iz Srbije, žamor u dvorani u trenutku je prekinuo tajac. A onda je po odličje izašla lepa i nasmejana plavuša, koja stasom i harizmom čak i podseća na nadaleko čuvenu nemačku glumicu.

- Posebno sam se predstavljala žiriju i pokazivala ličnu kartu, a onda je član žirija iz Nemačke u šali rekao da nije ni sumnjao da mi je ime "fejk" - priča nam Marlen, i dodaje da je ranije bilo mnogo smešnih i manje prijatnih scena. Na granici su me jednom prilikom pitali "gde mi je drug Hitler", htela sam da im objasnim da je ona bila antifašista, ali sam odustala. Govorili su mi da ću zbog svog imena, šta god da radim, biti u javnosti, što je za mene značilo duplo više dokazivanja i da u onome što radim budem perfektna. Tako to bude kada roditelji daju imena deci po nekim svojim afinitetima, a ne razmišljaju da će ona to ime nosito ceo život. Dodala sam muževljevo prezime Patarčić, da bi malo bilo običnije.

Za razliku od filmske dive, nikada se nije bavila sedmom umetnošću, ali je i njen rad više nego umetnički - pravi lutke, notese od pustovane vune, ešarpe, a sada i torte koje ukrašava prevazilaze granice zanata. Na međunarodnom takmičenju predstavila se sa dve dekoracije - tortom sa motivima subotičke palate Ferenca Rajhla i tortom koju krasi Bunjevka.

Pročitajte još - Prave sreću od fondana: Figurama omiljenih dečijih junaka ukrašavaju torte za decu sa smetnjama

- Konkurs je bio za dekoraciju fondanom i šećernom masom, najpre su bile kategorije početnik, hobi i profi, ali na kraju, pošto nije bilo dovoljno prijavljenih, spojili su sve kategorije i zato sam htela da odustanem. Međutim, otišla sam sa tortom na pet spratova na kojoj su motivi Rajhlove palate, koja je bila za kvalifikacije za "Kejk internešnal London", dok je "Bunjevka" u kompletnoj nošnji, bila u kategoriji mala artistika - dalje će Marlen ponosno pokazujući svoja dela. - Žiri, u čijem sastavu je bilo dvoje ljudi iz Engleske, troje iz Mađarske i jedan iz Nemačke je ocenjivao "vau" efekat i ručni rad. Bilo je oko 200 radova i tri poena mi je falilo do zlata.

Da bi se napravilo jestivo umetničko delo neophodni su upornost i strpljenje, jer iz prve često ništa ne uspe.

Foto J.L.


- Poslastičarstvo učim godinu dana i zbog obuke sam prošla više od 4.500 kilometara. Bitno mi je da ono što napravim bude lepo ukrašeno, ali i zdravo, tako da pravim kreme bez glutena, laktoze i šećera - dodaje Marlen. - Koristim domaći džem od bundeve i zelenog paradajza, koji sa začinima i narandžom ima jedan specifičan ukus i sjajan je kao egzotična nota torte. Ne koristim margarin, nego puter i to samo posebne vrste.


OTAC OBOŽAVALAC

DEDA je nekada bio, a otac je i dan-danas veliki fan Marlen Ditrih.

- Tata je sakupljao novinske isečke, celu jednu vitrinu u kući je ispunio knjigama o njoj... Čim sam se rodila poslao joj je pismo u kojem je obaveštava o tome. Sva pisma su se vratila, ali on nije odustajao - seća se Marlen. - Na kovertu jednog, koje je poslao naknadno, zalepio je moju fotografiju i u nju stavio crteže koje sam nacrtala. Tek na to pismo nam je odgovorila. Sve dok se nije razbolela, uoči Božića bi nam slala svoje slike i knjige.