Kad padne mrak na ulici raspali ćumur i vrućim kestenjem puni fišeke: Goranac 60 godina Paraćincima peče jesenju poslasticu, prodavao i u Zagrebu

ČIM padne mrak, vremešni Goranac Mumin Jakupi (75) izlazi u centar grada, raspali ćumur u svom mangalu i na ulici peče i prodaje vreli kesten. Jesen nije stigla u grad na Crnici dok Mumin ne izađe sa kestenjem na ulicu, tvrde Paraćinci. A Mumin to potvrđuje. Kesten peče praktično ceo život, od svoje petnaeste. Danas, ne zato što mu je moranje, već jednostavno - to voli.

Mumin je penzioner i najstariji član ugledne porodice Goranaca u Paraćinu. Po kestenju je propoznatljiv, prodavao ga je i u Zagrebu pre nego što je odlučio da se vrati u Paraćin. Od oca, čuvenog Šabana, nasledio je kiosk koji još uvek drži. Semenke, kikiriki i kokice svi Paraćinci još uvek kupuju "Kod Šabana", mada mlađi i ne znaju zašto taj kiosk zovu tako.

PROČITAJTE JOŠ - Slatka zadovoljstva od kestena

- Kad me pitaju čime se bavim, kažem da imam ulični hobi. Pečenje kestena sada je to, jedva pokrpim troškove. Ipak, nikad neću od ovog da odustanem. Dok sam živ, Paraćinci će jesti pečen kesten, a posle, kako im bude - veli Mumin. U Pomoravlju, on je jedini koji vrućim kestenjem puni fišeke na ulici kad dođe jesen. Kaže da je nekada mušterija bilo toliko da nije stizao ni da napeče. Danas, ponese kilo-dva svežeg kestena i toliko uspe da proda za veče. Ali pazar mu i nije toliko važan, koliko lepa reč i čašica razgovora sa ljudima.

- Izađem kad padne mrak, oko 16.30. Pečem, pa malo sednem na klupu, čekam mušterije. Vreme začas proleti, nikad ne odem kući pre 23 sata. Ispeći kesten treba znati, po turi četrdeset minuta. Važno je da ne pregori, da se lepo ljušti, pa plod mora da bude svež. Sezona pečenja je zato samo dok kesten rađa, do Nove godine otprilike. Kupujem ga u Makedoniji, sa plantaže u Tetovu, ali je ove godine berba i tamo kasnila zbog suše - veli naš sagovornik.

On je penziju stekao u svom kiosku, doduše malu, 11.000 dinara. Ali kesten ne prodaje zbog dopune penzije - daleko bilo. Radeći celi život, uspeo je da svoju porodicu dobro situira. Ima tri sina. Dvojica su, objašnjava, odlutala u beli svet, porodični posao ih nije zanimao. Treći sin je ostao i njemu je otvorio pekaru - poslastičarnicu. I sam je završio poslastičarski zanat.

PROČITAJTE JOŠ - Pečeni kesten, miris jeseni i detinjstva

- Imao sam baš buran život, a pored kioska, provedoh ga najviše na ulici. To sam voleo i možda sam baš zato zdrav. Ja kažem, Bog me čuva, a tu su i moji sugrađani. Goranac sam, rođen na Šari, a osećam se više Paraćincem nego mnogi koji su rođeni ovde. Jakupijevi su u Paraćinu više od šezdeset godina - sa osmehom završava Mumin svoju priču, dok kestenjem puni fišek prvom kupcu. Kaže, baš "Novosti" su mu donele sreću i - prvu mušteriju.

Poželili smo Muminu da napeče još tone kestenja i ima još mnogo mušterija. I da Paraćin još mnogo godina baš po njemu i mirisu ove poslastice bude prepoznatljiv.

POSLEDNjI MOHIKANAC

NAŽALOST, umetnost pečenja kestena, nakon Mumina, neće imati ko da nastavi. On je, kaže, poslednji Mohikanac u ovom poslu.

- Moj sin poslastičar ne može da se načudi zašto ovo još radim, u šali mi kaže da sam lud. Posao zaista jeste nezahvalan ako se posmatra kao posao. Za mene je, međutim, sve drugo, samo ne to.