STANjE u seoskim vodovodima širom pirotskog kraja, o kojima brinu sami meštani je - katastrofalno.

Analizu je, na zahtev Gradske uprave, s kojom je potpisan ugovor o ispitivanju stanja u pomenutim mrežama, obavio Zavod za javno zdravlje iz Pirota, a iz 26 sela je uzeto 36 uzoraka. I, mikrobiološka neispravnost je ustanovljena u čak 95 odsto slučajeva, odnosno samo je voda u Kosturu ispravna, jer se redovno hloriše. U Rudinju su, primera radi, ustanovljene i hemijska i bakteriološka neispravnost.

- Uzrok su uglavnom bakterije fekalnog porekla, jer je reč o vodovodima kod kojih su mreže oštećene i dotrajale, kaptaže zapuštene, rezervoari oštećeni i bez poklopaca, pa se često dešava da unutra upadnu životinje i tu uginu. Tako dolazi do kontaminacije vode i mikrobiološke neispravnosti - precizira načelnik Odeljenja za higijenu u pirotskom Zavodu za javno zdravlje dr Zoran Stanković.

Kaže, u nekim selima ima i po nekoliko takozvanih vodovoda koje su gradili sami meštani, ali ih niko ne održava, ili se to čini krajnje nestručno, a oko rezervoara i kaptaža ne postoje sanitarne zone zaštite...

Pročitajte još - U Pirotu deceniju i po piju bakterije

Identične analize su rađene i na javnim česmama Gradić u Pirotu, Sopotski han, Dag banjica, Titovoj česmi, kod Planinarskog doma, u Zavojskom naselju i u Visočkoj Ržani. Rezultati su pokazali da je za piće ispravna samo voda u Visočkoj Ržani, i to na česmi koja je na levoj obali Visočice, kod mosta na ulasku u selo.

- Seoski vodovodi koji nisu u nadležnosti javnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" u Pirotu su potencijalni izvor epidemije ili sporadičnog obolevanja od virusnih, bakterioloških i parazitnih bolesti. Iako zvuči čudno, meštani su stekli neku vrstu imuniteta na ovu vodu i uglavnom nemaju velike probleme, ili bar ne znaju da ih imaju, ali kad bi se neko sa strane napio sa njihove mreže sasvim sigurno bi imao ozbiljne stomačne probleme - ukazuje dr Stanković.

Dr Zoran Stanković   / Seosko pojilo u Nišoru, Foto V. Ćitić

Posle svega, u zaključcima koji će biti prosleđeni Gradskoj upravi u Pirotu, Zavod za javno zdravlje je predložio niz mera koje je neophodno preduzeti zarad poboljšanja neveselog stanja. Primarno je, saznajemo, rešavanje pitanja vlasništva nad pomenutim vodovodima, a uslediće i preporuka da se organizuje obnavljanje kaptaža, rezervoara i vodovodnih mreža, te obavezno hlorisanje vode. Naravno, neizostavne su i učestale kontrole kvaliteta za koje bi trebalo da bude zadužena stručno osposobljena i opremljena institucija.

Dotad, JP "Vodovod i kanalizacija" iz Pirota brine o vodovodima u dvadesetak sela koja zato piju ispravnu tečnost. Voda se hloriše i naplaćuje, a rezervoari i kaptaže su zaštićeni.

Direktor pomenutih pirotskih komunalaca Zoran Nikolić najavljuje da će u dogledno vreme ovo javno preduzeće preuzeti brigu o vodovodima u Staničenju i Sopotu, ali naglašava da su pri takvim procedurama neminovni ogromni izdaci zarad sređivanja sistema.

Štaviše, u selima koja imaju probleme sa pijaćom vodom su - kao po pravilu - loši međuljudski odnosi, odnosno veliki broj tamošnjih ljudi ne želi da preda vodovod na gazdovanje gradskoj firmi uz objašnjenje da su ih oni sami gradili i snosili troškove.


ZAKON UKINUO HLORISANjE

STANjE u seoskim vodovodima je do pre 18 godina bilo neuporedivo bolje, s obzirom na to da su tadašnji propisi obavezivali nadležne ustanove da najmanje dvaput godišnje - o trošku Ministarstva zdravlja - kontrolišu ovakve vodovode i obavljaju hlorisanje. Nažalost, usledile su izmene zakona kojima se prešlo na tržišni oblik poslovanja, pa je i hlorisanje prestalo, a žitelji udaljenih planinskih sela su, praktično, ostali prepušteni samima sebi.