Usijan asfalt od julskog sunca na kvantaškoj pijaci u Udovicama - voćarskom epicentru ovog kraja. Usijane su i glave seljaka dok za bagatelu, kažu, prodaju svoje krv, znoj i suze. Krivi su im svi - od države, preko otkupljivača, do vremenske prognoze. Nikad jeftinije voće, nikad manje kupaca - to je razlog što ovde hladne glave nema.

Pročitajte još: Jagodina: Stižu lubenice sa njiva, cena 80 dinara

- Slikajte ovu bedu i sramotu - dobacuju reporterima "Novosti" besni seljani.

- Slikaj ovu breskvu. Da gleda narod. Ovo je 20 dinara. U prodavnici 100 dinara. Dok poplaćam sve, ostaje mi - nula. Ubiše nas, a država gleda. Da l' bolje da pobacamo sve u Dunav, pa i mi da poskačemo - ogorčen je Nebojša Gačić iz Brestovika.

Nožem da zasečeš po vazduhu - nezadovoljstvo puca kao prezrela lubenica. Ljutnja ovih trudbenika žeže kao vrelina, a utrkuju se da dokažu koliko je teško izvodeći računicu da su cene i do 40 odsto niže nego prošlog leta.

Pročitajte još: Hrana i bezalkoholna pića u Srbiji jeftiniji 22% nego u EU

- I prošle godine bila muka, ali sada je katastorofa. Ovu breskvu što sad dajem za 40, prošle godine sam prodavao za 80 dinara. Bre, neki juče za 18 dinara davali breskvu kao lutka - žali se Džaja iz Lunjevca.

Dok ceni kvalitet roda, Miomir Avramović ima slučnu računicu.

Zoran Milosavljević iz Umčara deklamuje pijačni barometar, upoređujući cene kod seljaka i u marketima.

- Kupujemo avione i kamione, a seljak izumire. Breskva ovde 20 i 25, a u prodavnici 80 i 90. Gde to ima - kaže razočarano.

OTKUPLjIVAČI - Cena breskve i nektarine u otkupu je 25 do 30 dinara, dok je industrijska breskva 10 dinara. Kajsija za industrijsku preradu otkupljuje se za 20 dinara - kaže Boban Marković iz Poljoprivredno-savetodavne stručne službe u Kolarima.

Kvantaš u Udovicama "reklamiraju" kao najjeftiniji u Srbiji, čuli su voćari na televiziji. A nekada je ovde svakodnevno defilovalo više desetina šlepera za Rusiju. Danas, izvoza gotovo da nema. Nepristojno je ovde pitati i reda radi "kako ide?".

- Šta ide? Ne ide. Cene oborili - 30 dinara prvoklasna kajsija, a neće niko da je kupi. Preprodavci krčme, a mi ne možemo da preživimo. Višnje nisam ni obrao, dnevnica tri hiljade dinara. Minus čist - jadikuje Miloš Janković iz Begaljice.

Janković anketira po pijaci kolege da li su za veliki štrajk, blokadu auto-puta, jer drugačije, kaže, ne zna kako da izađu na kraj sa golemom mukom.

Oblačinska višnja je obrana. Početna cena bila je 60, a na kraju berbe 30 dinara. Zbog nedostatka ambalaže, hiljade kilograma otišlo je u drugu klasu, a zbog manjka sezonaca, nadnica je skočila na 25 dinara po kilogramu, te su proizvođači ostali sa malom zaradom, a mnogi i praznih džepova.

- Stanje je za plakanje - ocenjuje Joca Karić iz Kamendola koji prodaje višnju šumadinku. - Proizvođači nemaju svoje ja. Ne mogu da se dogovore oko cene. Ova višnja u špicu može da se proda za najviše 60 dinara, a mene košta 50, pa ti vidi, lutko.

Kao da je ovolika muka malo, voćari ove sezone imaju glavobolje jer je nestašica ambalaže, kažu, epidemijska. Gajbica je ovde - kao bingo.

Zbog svega, proizvođači i preprodavci ispod oka se gledaju, kao neprijatelji. Seljaci merkaju i ono malo kupaca što se pojavi znajući da će im "ubiti" cenu do večeri.