NETAKNUTA priroda vojvođanske Bele Crkve, koju okružuju čak tri reke - Dunav, Karaš i Nera, kao i kanal DTD, sedam veštačkih jezera i razni potoci i velike bare, predstavlja idealno stanište za viline konjice - graciozne insekte, koji žive isključivo u blizini slatkih voda koje nisu uništene uticajem čoveka. Na tom području dosad su pronađene čak 43 različite vrste ovih insekata, od ukupno 64, koliko ih je registrovano u Srbiji, što predstavlja svojevrstan nacionalni rekord.

Do ovog otkrića došla su dvojica entuzijasta - belocrkvanski ljubitelj prirode Emanuel Veverica i vrsni poznavalac vilinih konjica Karl Huber iz Austrije, koji je 2017. došao na ideju da istražuje okolinu te varošice, s obzirom na to da odatle vuče korene. Prve godine pronašli su 34 vrste, sledeće sedam, a ovih dana Veverica je fotografisao i zapisao još dve. Nijedna od njih, međutim, nije novoregistrovana u našoj zemlji.

- Otkrivanje i fotografisanje ovih insekata, koje karakteriše izuzetna brzina, predstavlja dugogodišnji proces, koji zahteva ljubav, vreme i strpljenje. Potreban je skoro svakodnevni boravak u prirodi, od kraja marta do novembra, kada su vilini konjici aktivni, kako bismo došli do ovih rezultata - objašnjava Veverica.

Pročitajte još: BELA CRKVA ŽIVI OD TURIZMA: Jezera čekaju letnji rekord

Sva mesta koja obilaze vezana su za vodu, jer se vilini konjici u njoj rađaju, žive svoj vodeni život i iz nje izranjaju, prethodno odbacujući "vodeno odelo". Tada postaju sjajni letači, koji čak i plen love u letu, izvodeći akrobacije. A običnim posmatračima pažnju privlače vitkim dugačkim telom, velikom glavom sa ogromnim očima i providnim krilima, na kojima se prelivaju dugine boje

Emanuel Veverica


- Najviše primeraka pronašli smo uz Neru, specifičnu ravničarsku reku, koja ima planinski karakter. Verujemo da ćemo ih naći još, jer im taj čist ambijent očigledno pogoduje, naročito kada se zna da su vilini konjici vrsni bioindikatori zagađenosti životne sredine - dodaje sagovornik "Novosti".

Upravo taj podatak Vevericu čini ponosnim, ali i zabrinutim za dalje očuvanje bogate prirode Bele Crkve, čije reke, jezera, livade, pašnjaci i brda obiluju retkim životinjskim i biljnim vrstama, koje postaju sve ugroženije.

PREŽIVELI LEDENO DOBA

IMAJUĆI u vidu da se o vilinim konjicima u našoj zemlji malo zna, jer nisu dovoljno istraženi, Veverica i Huber planiraju da otkrića ovenčaju knjigom. Smatraju da ti insekti, stari više od 320 miliona godina, koji su preživeli čak i ledeno doba, zavređuju tako nešto.