KADA je shvatio da će na posao u struci čekati dugo i da je njegov rad sa učenicima, za koji se školovao, vrlo neizvestan, profesor fizičke kulture Miloš Tričković(31), iz Vlasotinca, odlučio je da svoju ekonomsku nezavisnost potraži u proizvodnji jagodičastog voća. On je u selu Crna Bara, udaljenog sedam kilometara od Vlasotinca, formirao zasade jagode, maline i kupine i zaključio da od ovog posla može lepo da se zaradi. Sada planira širenje zasada, a sa drugarima je formirao zadrugu kako bi se zajedno oprobali u proizvodnji voćnih rakija.

- Oduvek su me privlačili selo i poljoprivreda koja me je pratila od malih nogu. Deda je pravio kuću u Crnoj Bari. Otac u Vlasotincu, a ja sam se zapravo sada vratio korenima. Moji su obrađivali zemlju i kao većina sadili pšenicu i kukuruz. Pre šest godina, kada sam bio na trećoj godini fakulteta, odlučio sam da tu zemlju iskoristim na drugačiji način, uz očekivanje da će to više da se isplati. Zašto raditi nešto što će vam doneti 300 ili 500 evra, kada se od iste zemlje može zaraditi i deset puta više - objašnjava Miloš.

On sada pod jagodičastim voćem ima 50 ari, a već sledeće godine planira da udvostruči ovu površinu.

PROČITAJTE JOŠ - Mantiju zamenio stočarstvom

- Na 70 ari posejao sam ovas, kao predkulturu, da bih u avgustu mogao da sadim jagodu - ističe Miloš, i naglašava da je dosadašnjim rezultatima u proizvodnji veoma zadovoljan.

U poslednjih nekoliko godina, na 30 ari pod jagodom, imao je prosečan prinos između četiri i pet tona ovog voća.

- Ovih rezultata ne bi bilo da, uz podršku porodice, nisam sve parcele "pokrio" sistemom za navodnjavanje "kap po kap". Deo novca za izgradnju bazena, od 75.000 litara, zaradio sam radeći na građevini, a za deo je otac morao da podigne kredit. Doveo sam vodu sa izvora udaljenog 2,5 kilometra, a uključujući i cevi po imanju to je čak pet i po kilometara mreže - objašnjava Miloš i već sada planira da malini obezbedi i orošavanje.

Miloš na svom imanju brine i o tri hektara starih zasada raznog voća, pa mu je krajnji cilj da zaokruži ceo proces tako što će da započne proizvodnju voćnih rakija.

ZADRUGA "ROSULjA"

OVE godine uzeo je u zakup na 25 godina, pet hektara državnog zemljišta. Tu planira nove zasade vinograda, kruške i dunje. On je sa drugarima, proizvođačima voća i voćnih rakija, formirao zadrugu, a plan im je da od države zatraže podršku kako bi zajedničkom ponudom i brendiranjem proizvoda lakše dolazili do velikih kupaca poput lanaca restorana ili hotela. Opštu poljoprivrednu zadrugu "Rosulja" čine šestorica zadrugara i svi su mlađi od 35 godina, dok su još dvojica, kao i Miloš, završili fakultete.