LJUBAV PREMA FOTOGRAFIJI JAČA OD BOLESTI: Priroda je nežna i ne gleda popreko

NAJPOSEĆENIJA izložba u Aranđelovcu deceniju unazad otvorena je u Paviljonu "Knjaz Miloš", u parku Bukovičke banje. Aleksandar Avramović (29) predstavio je svoje fotografije, pejzaže, panorame njegovog rodnog fotogeničnog grada, ali i svoju veliku borbu sa problemima sa kojima se nosi od rođenja, kada mu je dijagnostikovana cerebralna paraliza. Zainteresovani će moći da vide slike do 18. juna.

Aplauzi, pohvale, iskrena podrška koju je Aca dobio od svog grada, dali su mu, kaže, krila. Rešio je da pomogne svima koji zbog nesigurnosti, bolesti, mana, invaliditeta, sede između četiri zida, da ih pozove da izađu, oslobode se i pronađu ono što ih ispunjava.

- PRE tri godine otkrio sam da je to za mene fotografija - priča Aleksandar. - Od kada sam postao svestan da nisam kao moji vršnjaci, da je kod mene sve komplikovanije, počelo je i suočavanje sa upadljivim pogledima, neprijatnim komentarima i najbolnijim neprihvatanjem. To je ono što najviše boli, snaći se u sredini, među vršnjacima, koji vas ne prihvataju, izbegavaju, ili sažaljevaju.

Pošto mu je ustanovljena cerebralna paraliza, Aleksandar dugo nije mogao da hoda, sve je ukazivalo da će život provesti u kolicima. Terapije u banjama, vežbe i neprestani rad, pomogli su mu, pa je počeo da hoda. Aleksandar danas otežano govori i hoda, a spazam ruku dovodi do toga da su pokreti nepredvidivi, da mu predmeti ispadaju, da nešto prospe, razbije ili polomi... Mnogo puta bio je kažnjen pogledima i osudama zbog toga.

PROČITAJTE JOŠ - Dečak umetnošću leči autizam

- Sada sve manje marim za to - nastavlja ovaj hrabri mladić. - Velika podrška su mi roditelji i mlađi brat, kao i mali krug iskrenih i pravih prijatelja. Nije svejedno kad prođeš ulicom, a upiru prstom u tebe. Ali, odlučio sam, umesto da se sklonim, pobegnem, kao što većina uradi, izašao sam.

PONEO je foto-aparat, koji je svojom težinom čak smirivao Acine nemirne ruke, i počeo da beleži, krade trenutke, detalje. Tako je nastala izložba o kojoj Aranđelovčani danima pričaju.

PROČITAJTE JOŠ - Geniji veliki i u bolesti 

- Fotografišem i portrete, ali najviše volim prirodu - kaže Aca. - U njoj su mir, spokoj, prijatna tišina. Ona je lek i melem. Ona ne gleda popreko, ne može da povredi i zada bolne udarce. Zamrzavajući kadrove i prikazujući ih, pokazao sam ljudima sličnim meni da možemo biti prihvaćeni jednako kao i svi ostali, nagrađeni za svoj trud.

GRUPA ZA "NEVIDLjIVE"

KADA se završi izložba, osim što ću nastaviti da fotografišem i spremam sledeću, nameravam da formiram grupu na društvenim mrežama, koja bi okupaljala ljude sa invaliditetom, sa problemima sličnim mojim - kaže Aca. - Hteo bih da ih podstaknem da izađu iz svoja četiri zida, da prestanu da budu nevidljivi. Da ih bodrim da ne obraćaju pažnju šta drugi govore, na podsmehe, a da nam kroz razgovor i priču o iskustvima bude lakše.