Gobleni priča jednog vremena

SEDAMDESETIH godina prošlog veka izrada goblena sa prikazima velikih umetničkih dela predstavljala je znak kreativnosti i prestiža u Srbiji. "Borbe petlova" i "Kićenje neveste" Paje Jovanovića ili Predićeva "Kosovka devojka" bili su izazov za mnoge koji su veštinu veza na platnu učili od svojih baka, pa čak i deka. Starije generacije i danas pamte goblene sa zidova svojih predaka, a mnogi od njih su se, posle posete izložbe goblena u leskovačkom Narodnom muzeju, pokajali što su ove ručne radove skinuli sa zidova. Replike umetničkih slika urađene koncem na platnu, u velikim zlatnim ramovima, više nisu bile u modi.

Međutim, leskovački Narodni muzej je sačuvao sećanje na ovu zanimljivu veštinu zahvaljujući kolekciji 38 goblena iz zaostavštine Leskovčanke Nade Vukosavljević. Ona je slobodno vreme, posle službeničkog posla u policiji, posvećivala ručnom radu koji je veoma volela. Muzeju je, pored goblena, ostavila i veliki broj vezenih i heklanih predmeta izvrsne izrade.

Pročitajte još - SRPSKA NEDELjA MODE: Brokat, gobleni, zlato i biseri

- Goblene Nade Vukosavljević smo prikazali u adekvatnom ambijentalnom prostoru koji nas vraća u sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka. Koristili smo razne predmete iz tog doba od tapiserija i raznih slika do postera. Starim televizorom, radio-aparatom i delovima nameštaja dočarali smo izgled tadašnjeg dnevnog boravka, a posetiocima smo ostavili mogućnost da se oprobaju u veštini veza goblena - ističe autorka izložbe, kustos Slađana Rajković, muzejski savetnik etnolog, dok nam pokazuje Vilerove goblene sa šemom i to kako su oni izgledali u toku izrade.

U drugu polovinu prošlog veka posetioce ove nesvakidašnje izložbe vratiće i muzika sa tadašnjih gramofonskih ploča. Tu je i venecijanska gondola sa balerinom. Ona se uz muziku okreće i bila je deo ambijenta mnogih kuća.

BRAĆA GOBLEN I VILER

GLAVNI junaci u priči o goblenima su braća Žan i Filiber Goblen - poznate pariske bojadžije. Sredinom XV veka luksuzni proizvodi njihove radionice postali su veoma poznati, pa je prerasla u fabriku tapiserija koje su dizajnirali vrhunski umetnici tog vremena. Dva veka kasnije priču o goblenima oživljava Jakob Viler, proizvođač posteljine sa vezom po ugledu na Goblenove tapiserije. Domaćice su počele da katalog sa njegovim dezenima koriste za izradu svojih ručnih radova, a ovaj hobi postaje veoma popularan među ženama.